Institut za književnost i umetnost (IKUM) je danas objavio saopštenje u kojem se iznose optužbe na račun prethodnog rukovodstva i Sindikalne organizacije nauke u Institutu. U saopštenju, koje je potpisala direktorka Svetlana Šeatović, ističe se da su u poslednjim mesecima iznešene tvrdnje koje ne odgovaraju istini, a cilj je zaštita ličnog i akademskog dostojanstva zaposlenih i ugleda Instituta.
Prema navodima iz saopštenja, smena prethodnog direktora Bojana Jovića dogodila se zbog gubitka akreditacije Instituta, što je dovelo do prekida finansiranja od strane države i nemogućnosti isplate zarada zaposlenima. Odbor za akreditaciju je ukazao na brojne nepravilnosti, uključujući to da skoro polovina istraživača nije imala regulisan radnopravni status, što je otežalo dobijanje akreditacije do 2030. godine.
Osim toga, Institut je naveo da je pre nego što su zaključeni ugovori o radu na neodređeno vreme sa svim zaposlenim naučnicima, kao i sa 24 mlada istraživača, bilo neophodno otkloniti nedostatke na koje je ukazao Odbor za akreditaciju. Ove promene su, kako se navodi, bile ključne za izbegavanje konačnog gubitka akreditacije i sprečavanje finansijskog kolapsa Instituta, što se povezalo sa nemarom i neodgovornošću prethodnog direktora.
U saopštenju se takođe ističe da je od trenutka kada je Šeatović preuzela dužnost, raspoređena sredstva među zaposlenima u skladu sa Odlukom o raspoređivanju sredstava, što ranije nije bio slučaj. Uveden je dodatak na osnovnu zaradu za sve zaposlene istraživače, kao i poziv rukovodiocima odeljenja da otvore pozicije za mlade istraživače, na koji se neki nisu odazvali.
U vezi s finansijama, IKUM je naveo da je na kraju godine utvrđeno da više od 12 miliona dinara mora biti vraćeno u budžet jer nije potrošeno u svrhu za koju su sredstva odobrena. Takođe, angažovana je nezavisna revizorska kuća koja je otkrila da se na poslovnim i budžetskim računima Instituta nalazi iznos od preko 18 miliona dinara, koji je akumuliran u prethodnom periodu i koji je takođe morao biti vraćen budžetu zbog neupotrebe u propisane svrhe.
U saopštenju se naglašava da je IKUM do sada vratio ukupno 30 miliona dinara u budžet Srbije zbog neadekvatnog rasporeda sredstava zaposlenima. Uvođenje novog Statuta, po ugledu na druge srodne naučne institucije, takođe je deo napora da se poboljša organizacija i rad Instituta.
Pored toga, istaknuto je da su se, umesto da predstavljaju sve zaposlene istraživače, članovi Naučnog veća sveli na 13, od čega je 12 u zvanju naučnog savetnika. U vreme mandata prethodnog direktora, Naučno veće nije imalo nijednu sednicu uživo, što je dodatno omelo rad Instituta.
U saopštenju se takođe navodi unapređenje časopisa „Književna istorija“, koji je sada na zvaničnoj stranici Harvarda, kao i uspostavljena saradnja sa univerzitetima u Strazburu i Peskari.
Sindikalna organizacija nauke IKUM je, prema informacijama iz saopštenja, dobila reprezentativnost 1. jula 2026. godine, iako su prethodni zahtevi za utvrđivanje reprezentativnosti bili odbijeni zbog pravnih nedostataka. Istovremeno, iz Instituta su demantovali tvrdnje da su upućene pretnje ili uskraćena prava na štrajk zaposlenima, naglašavajući da je organizovanje štrajka pre utvrđivanja reprezentativnosti nezakonito.
Ova situacija ukazuje na duboke probleme unutar IKUM-a, gde se odvijaju sukobi između rukovodstva i sindikata, a rešenja će zahtevati ozbiljne reforme i promene u pristupu upravljanju Institutima i njihovim zaposlenima.
