Dok se automobilski sektor snažno protivi ciljevima za smanjenje emisije ugljen-dioksida koje nameće Evropska unija, evropski zakonodavci su podeljeni po tom pitanju. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priprema se za novi dijalog s proizvođačima automobila 12. septembra. U pismu koje su krajem avgusta zajednički poslale Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) i Evropska asocijacija dobavljača auto-delova (CLEPA), upozoravaju da ciljevi za emisiju CO2 za automobile i kombije predviđeni za 2030. i 2035. godinu „jednostavno više nisu ostvarivi“.
Saobraćaj čini 25 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, a Evropska komisija ima za cilj da do 2050. godine smanji te emisije za 90 odsto kako bi ostvarila klimatsku neutralnost, što je osnovni cilj Zelenog dogovora. To podrazumeva stroga pravila za nova vozila koja se plasiraju na tržište EU. Uredba usvojena 2019. godine postavila je progresivne limite emisija koje svaki proizvođač mora da poštuje za čitavu svoju flotu. Proizvođači su podstaknuti da proizvode modele koji manje zagađuju, a oni koji prekorače dozvoljene granice emisije CO2 moraju da plate kazne za svaki dodatni gram emitovanog ugljen-dioksida.
Iako je Evropska komisija produžila rokove za ispunjenje ciljeva smanjenja emisije CO2 postavljenih za 2025. godinu, ostala je čvrsta u vezi s ciljem za 2035. godinu, kada bi na tržištu EU trebalo da se prodaju isključivo modeli automobila sa nultom emisijom. Automobilski sektor se tome protivi, tražeći veće olakšice za hibridna vozila i vozila sa visoko efikasnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ciljevi za smanjenje emisije CO2 izazivaju podele u Evropskom parlamentu između desnih i levih političkih grupa, u važnoj debati koja se tiče budućnosti više od 13 miliona radnika u automobilskoj industriji. „Saglasni smo sa automobilskom industrijom, jer je ovaj cilj sve teže ostvariv na srednji i dug rok“, rekao je italijanski poslanik Salvatore De Meo iz Evropske narodne partije (EPP) za Euronews. De Meo smatra da je politika EU u vezi sa emisijama „ideološka“ i poziva na više „pragmatizma“ u odlukama Komisije.
Njegova politička grupa, najveća u Evropskom parlamentu, predstavila je plan u pet tačaka za jačanje konkurentnosti u automobilskoj industriji, u kojem se između ostalog traži pojednostavljeni regulatorni okvir. Stav Evropske narodne partije deli i grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), kao i Patriote za Evropu (PfE), koje su obično vrlo kritične prema svim merama Zelene agende.
Sa druge strane, Socijalisti i Demokrate, Zeleni–Evropski slobodni savez i Levica odbacuju zahteve proizvođača automobila za promenom ciljeva. „Potpuno se ne slažem“, rekla je belgijska poslanica Sara Matije, dodajući da bi to značilo „nagrađivanje onih koji kasne i kažnjavanje onih koji su zaista ulagali u budućnost“.
Pristalice Zelene agende ističu važnost održavanja strogih ograničenja emisije iz automobila kako bi se uskladili sa ukupnim planom dekarbonizacije. Oni smatraju da je to ključno u svetlu alarmantnih podataka o globalnom zagrevanju, s obzirom na to da je 2024. bila prva godina u kojoj je prosečna temperatura premašila preindustrijski nivo za više od 1,5 stepeni, što je granica postavljena Pariskim sporazumom o klimi.
Sara Matije priznaje izazove koji predstoje automobilskoj industriji, ali predlaže drugačija rešenja za spasavanje te industrije bez slabljenja klimatskih ciljeva. „Ako želimo da naša industrija opstane, potrebno je ulagati u automobile sa nultom emisijom“, dodala je. Takođe je pozvala na veća ulaganja u infrastrukturu za punjenje električnih automobila, kako bi ona bila dostupna širom Evrope.
Premeštanje proizvodnog lanca baterija u Evropu i kontrola stranih investicija u zemljama EU pomogli bi da se „zaštite naša tržišta od preplavljivanja kineskim automobilima“, smatra Matije. Ona naglašava da su određene evropske marke automobila „bile orijentisane ka budućnosti“ i da je pomeranje roka za prestanak prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem riskantno za evropsko tržište.
