Zagreb – Spoljnotrgovinski deficit Hrvatske u prvih pet meseci ove godine dostigao je osam milijardi evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 56,1 procenat, prema podacima koje je danas objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Ovi podaci ukazuju na nastavak ekonomskih izazova sa kojima se zemlja suočava, uprkos određenom povećanju izvoza.
Prema preliminarnim informacijama, ukupna vrednost izvoza robe iz Hrvatske iznosila je 10,2 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 5,3 procenta u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovaj rast može se delimično pripisati povoljnim uslovima na tržištu i povećanoj potražnji za hrvatskim proizvodima u inostranstvu, posebno u zemljama Evropske unije.
S druge strane, Hrvatska je beležila i povećanje uvoza, koje je poraslo za 0,5 procenata, na ukupno 18,2 milijarde evra. Ovaj trend ukazuje na to da domaća potražnja ostaje visoka, ali i na potencijalne izazove u vezi sa trgovinskom ravnotežom. Veći uvoz može biti znak oporavka privrede, ali i ukazuje na zavisnost od stranih proizvoda.
U periodu od januara do maja, iz Hrvatske je u zemlje Evropske unije izvezeno robe u vrednosti od 6,8 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,9 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovo povećanje izvoza u EU može se smatrati pozitivnim znakom za hrvatsku ekonomiju, s obzirom na to da EU predstavlja najveće tržište za hrvatske proizvode.
Izvoz u ostale zemlje, koji se povećao za 4,1 procenat, dostigao je vrednost od 3,4 milijarde evra. Ovi podaci ukazuju na diverzifikaciju tržišta i sve veću prisutnost hrvatskih proizvoda u globalnim okvirima, što može biti od značaja za budući ekonomski rast.
Analitičari ističu da bi trebalo obratiti pažnju na trendove u trgovinskoj bilansi, jer ukoliko se deficit nastavi povećavati, to može imati dugoročne posledice na ekonomsku stabilnost zemlje. Uvoz robe, posebno energenata i drugih ključnih resursa, može značajno uticati na bilans plaćanja i ukupnu ekonomsku situaciju.
Na osnovu ovih podataka, jasno je da Hrvatska mora raditi na strategijama koje će podstaći dalji rast izvoza, ali i smanjiti zavisnost od uvoza. Mogućnosti za unapređenje domaće proizvodnje i jačanje ukupnog ekonomskog kapaciteta su vidljive, ali zahtevaće zajedničke napore vlade, privrede i drugih relevantnih aktera.
U svetlu ovih ekonomskih pokazatelja, vlada bi mogla razmotriti dodatne mere podrške domaćim proizvođačima, kao i investicije u tehnologiju i inovacije koje bi mogle doprineti povećanju konkurentnosti hrvatskih proizvoda na međunarodnom tržištu.
Zaključak je da, iako postoje pozitivni trendovi u pogledu izvoza, Hrvatska se suočava sa izazovima u smislu trgovinskog deficita i potrebe za unapređenjem proizvodnje. Ova situacija zahteva pažljivu analizu i svrsishodne mere kako bi se osigurao stabilan ekonomski rast u budućnosti.
