Beograd – Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine beleži značajan porast u prvih šest meseci 2025. godine, dostigavši 4,33 milijarde američkih dolara. Ove informacije su danas objavljene od strane Privredne komore Srbije, koja je naglasila da je u istom periodu prošle godine razmena iznosila 3,62 milijarde dolara. Ovaj trend rasta ukazuje na jačanje ekonomskih veza između dve zemlje, koje su u poslednjih nekoliko godina postale sve bliže.
U periodu od januara do juna 2025. godine, Srbija je izvezla robu u Kinu u vrednosti od 1,06 milijardi dolara, dok je uvoz iz Kine iznosio 3,26 milijardi dolara. Iz ovih podataka može se primetiti da je Srbija i dalje u značajnom deficitu kada je u pitanju trgovinska razmena sa Kinom. Pokrivenost uzvoza izvozom iznosi 32,6 procenata, što ukazuje na to da Srbija iz Kine uvozi tri puta više nego što izvozi.
Ovaj deficit u trgovinskoj razmeni može se delimično objasniti potrebama Srbije za raznim industrijskim i potrošačkim proizvodima koje Kina proizvodi u velikim količinama. Kineski proizvodi, uključujući elektroniku, mašine i druge industrijske alate, čine značajan deo uvoza. S druge strane, Srbija izvozi proizvode kao što su poljoprivredni proizvodi, metali i drugi resursi, ali se čini da ovo nije dovoljno da izbalansira trgovinsku razmenu.
Povećanje trgovinske razmene može se pripisati jačanju bilateralnih odnosa između Srbije i Kine, što je rezultiralo povećanjem investicija iz Kine u srpsku privredu. Kineske kompanije su aktivne u različitim sektorima u Srbiji, uključujući infrastrukturu, energetiku i tehnologiju. Ove investicije ne samo da pomažu u razvoju srpske ekonomije, već i otvaraju nova radna mesta i doprinose unapređenju lokalnih zajednica.
Osim toga, Srbija i Kina su potpisale niz sporazuma i ugovora koji su usmereni na jačanje ekonomske saradnje. Ovi sporazumi obuhvataju razne oblasti, uključujući trgovinu, investicije, naučno-istraživačku saradnju i kulturne razmene. Takvi dogovori dodatno podstiču trgovinsku razmenu i pružaju osnovu za dalju saradnju u budućnosti.
U svetlu ovih podataka, možemo očekivati da će se trgovinska razmena između Srbije i Kine nastaviti razvijati. Stručnjaci predviđaju da će se sa daljim unapređenjem bilateralnih odnosa i povećanjem kineskih investicija, Srbija moći da poveća svoj izvoz ka Kini, što bi moglo doprineti smanjenju trgovinskog deficita. Takođe, očekuje se da će se pojavljuju nove prilike za srpske kompanije da se uključe u kinesko tržište, čime bi se dodatno povećao izvoz.
Međutim, izazovi i dalje postoje. Srbija će morati da se fokusira na poboljšanje konkurentnosti svojih proizvoda kako bi privukla više potražnje na kineskom tržištu. Takođe, potrebno je raditi na diversifikaciji izvoza i smanjenju zavisnosti od uvoza iz Kine. Ekonomisti naglašavaju važnost ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i u inovacije, kako bi se poboljšala kvalitet proizvoda koji Srbija izvozi.
U zaključku, spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine pokazuje pozitivan trend, ali postoje izazovi koji se moraju prevazići kako bi se osigurao održiv ekonomski rast. Jačanje bilateralnih odnosa, povećanje investicija i fokus na konkurentnost proizvoda su ključni faktori koji će oblikovati budućnost trgovinske saradnje između dve zemlje. Srpska privreda ima priliku da iskoristi prednosti ovog odnosa i stvori održiv razvoj kroz efikasnu trgovinsku saradnju sa Kinom.
