Televizijski prenos razgovora o iskopavanju litijuma u dolini Jadra trajao je punih osam sati, a u subotu su ga vodili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i čelnici Rio Tinta, među kojima je bio izvršni direktor Jakob Stausholm. Javna rasprava sa građanima u Ljuboviji pokrenula je brojna pitanja o uticaju na životnu sredinu i localnu zajednicu. Stanovnici su izrazili zabrinutost zbog podzemnih voda, deponovanja otpada, uticaja sumporne kiseline i mogućnosti poljoprivrednog uzgoja u okruženju rudnika.
Izvršni direktor Rio Tinta, Jakob Stausholm, tvrdi da je prioritet kompanije zaštita životne sredine i odnos sa lokalnom zajednicom, dok je predsednik Vučić istakao da niko ne sme da živi u strahu od štetnosti projekta. Ipak, deo javnosti kritikuje predsednika tvrdeći da je njegovo učešće u javnoj raspravi pre svega političke prirode.
Ekološki aktivisti i opozicioni lideri upozoravaju na nedostatak stručnosti i iskustva kompanije Rio Tinto u eksploataciji litijuma, naglašavajući potrebu za ozbiljnom javnom raspravom i zakonskim regulisanjem ovakvih projekata. Kritičari se takođe protive tome da predsednik države podržava jednu kompaniju i smatraju da bi odluke trebalo donositi javno i demokratski, kroz institucionalne kanale.
U međuvremenu, opozicione stranke najavljuju zahtev za vanrednu sednicu Skupštine kako bi se diskutovalo o zakonu koji reguliše iskopavanje litijuma i bora. Građanski pokret protiv ovog projekta upozorava na moguće sukobe ako se ne ispune zahtevi za ozbiljnom zaštitom životne sredine i javnim učešćem u donošenju odluka.
Analitičari sugerišu da predsednik Vučić pokušava da politički iskoristi ovu situaciju kako bi ojačao svoju poziciju, dok manevrisanje između interesa kompanije Rio Tinto i zahteva građana može dovesti do daljih tenzija. Ipak, većina se slaže da otvoreni sukobi nisu poželjni za stabilnost zemlje i da bi trebalo tražiti rešenje kroz dijalog i demokratske procese.
U zaključku, pitanje iskopavanja litijuma u Srbiji postaje sve važnije pitanje za javnost, a reakcije i delovanje različitih aktera ukazuju na potrebu za ozbiljnim pristupom i širokim javnim konsenzusom. Građani su sve glasniji u zahtevu za zaštitom životne sredine i demokratskim procesima u donošenju odluka koje se tiču eksploatacije prirodnih resursa.
