Činjenica da je čak i Stiven Spilberg odbio da režira jedan projekat mnogo govori o samom filmu. Iako je poznat po tome da retko pravi pauze i gotovo neprestano radi, postoji jedan nastavak kojem nije želeo da pristupi. Reč je o „Parku iz doba jure 3“ iz 2001. godine, trećem nastavku popularne franšize započete filmom „Park iz doba jure“ iz 1993. godine. Prvi film, zasnovan na romanu Majkla Kričtona, postao je globalni hit i redefinisao korišćenje specijalnih efekata u Holivudu. Nastavak „Izgubljeni svet“ iz 1997. godine bio je komercijalno uspešan, ali nije dostigao kvalitet originala.
Treći film se nije temeljio na Kričtonovim knjigama, ali je vratio Sema Nila u ulozi dr. Alana Granta, jednog od ključnih likova iz prvog dela. Uprkos velikim očekivanjima, Spilberg je odlučio da rediteljsku palicu prepusti Džou Džonstonu, koji je kasnije otkrio kako je izgledao njihov susret na setu.
Prema rečima Džonstona, Stiven Spilberg je svratio prvi dan dok su pripremali kadar za prvu veliku sekvencu i na odlasku rekao: „Čoveče, baš mi je drago što ja ovo ne moram da radim.“ Ova izjava jasno ukazuje na to koliko je Spilberg bio distanciran od ovog projekta, koji, iako je deo jedne od najuspešnijih franšiza u istoriji filma, nije imao njegovu punu podršku.
Iako je zadatak bio zahtevan, Džonston je imao iskustva sa velikim produkcijama i specijalnim efektima. U trećem nastavku odlučio se za drugačiji pristup, snimivši kraći i dinamičniji film u odnosu na prethodne. Umesto grandiozne priče, fokus je bio na bržoj radnji i avanturi. Ovaj pristup je, međutim, doveo do mešanih reakcija, s obzirom da je film u vreme izlaska bio kritikovan od strane kritičara i publike.
Film „Park iz doba jure 3“ nije oduševio ni kritičare ni gledaoce, što je dovelo do pauze u franšizi sve do „Sveta iz doba jure“ 2015. godine. Ipak, s vremenom je dobio nešto bolje ocene, delom zbog poređenja sa kasnijim nastavcima koji su se više oslanjali na nostalgiju. Ova nostalgija je pomogla da se film, koji je prvobitno bio dočekan hladno, danas gleda sa drugačijim očima.
U godinama koje su usledile, franšiza „Park iz doba jure“ nastavila je da se razvija, a novi filmovi su pokušavali da uhvate duh originala, dok su istovremeno uvodili nove elemente i likove. Međutim, povratak Stivena Spilberga kao reditelja ostaje tema diskusije među obožavaocima. Mnogi se pitaju kako bi se serijal razvio da je Spilberg preuzeo kormilo trećeg dela, s obzirom na njegovu reputaciju i sposobnost da stvara uzbudljive i emotivne priče.
Uprkos tome što „Park iz doba jure 3“ nije postigao uspeh kao njegovi prethodnici, ostaje deo kulturnog nasleđa i podseća na vreme kada su dinosauri na filmu bili pravi spektakl. Iako je prošlo više od dve decenije od njegovog izlaska, film i dalje privlači pažnju i izaziva rasprave među ljubiteljima filma.
Ukratko, Spilbergovo odbijanje da režira treći deo franšize „Park iz doba jure“ može se posmatrati kao signal o kvalitetu i stanju filmske industrije u to vreme. Njegova prisutnost na setu i izjava o tome koliko mu je drago što ne mora da snima ovaj film ostavljaju utisak da je čak i filmski genije bio svestan da se nešto u ovoj priči nije poklopilo. Dok se franšiza nastavlja, pitanje ostaje: da li će Stiven Spilberg ikada ponovo razmisliti o vraćanju u svet dinosaurusa?
