Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da je Kipar postao žrtva rata na Bliskom istoku, dok je Madrid potvrdio da će poslati francusku fregatu za vazdušnu odbranu kako bi zaštitio ovo ostrvo usled rastućih tenzija izazvanih sukobom između Sjedinjenih Država i Izraela sa Iranom. Na konferenciji za novinare, Sančez je izrazio kritiku prema vojnoj kampanji koja se vodi protiv Irana.
Huan Karlos de Santos, novinar Euronews Španija, ukazuje na to da Sančezova reakcija može biti objašnjena kroz dva ključna faktora. Prvi faktor je tradicionalna pozicija španske spoljne politike koja naglašava značaj multilateralizma i poštovanje međunarodnog prava. Španska vlada smatra da bi direktna vojna eskalacija protiv Irana, bez jasnog međunarodnog okvira, mogla dodatno destabilizovati situaciju na Bliskom istoku.
Drugi faktor je unutrašnja politika, gde vladajuća koalicija i značajan deo španske levice kritikuju vojne intervencije predvođene Sjedinjenim Državama ili Izraelom. Sančez je podsetio na to da je poruka „ne ratu“ bila snažan slogan opozicije tokom prethodne desničarske vlade koja je podržala rat u Iraku.
De Santos takođe ističe da špansko društvo, uključujući i opoziciju, može smatrati da bi vlada mogla dobiti političke poene zbog ovog stava. Ova situacija može se tumačiti kao da postoji određena podrška javnosti prema vladinom stavu, što može biti važno s obzirom na nadolazeće regionalne izbore, nakon što je vladajuća stranka već pretrpela poraze u dve regije.
U vezi sa mogućim trgovinskim posledicama, Sančez je naglasio da je malo verovatno da će doći do trgovinskog raskida, s obzirom na to da su ekonomski odnosi između Španije i Sjedinjenih Država snažno integrisani unutar okvira Evropske unije. On je ukazao na mehanizme koji su već razmatrani unutar EU kada su se pojavile pretnje, poput onih u vezi sa Grenlandom. Prema njegovim rečima, eventualni embargo mogao bi ugroziti trgovinu vrednu oko 50 milijardi evra između dve zemlje, pri čemu bi najveći gubitnik bila Sjedinjene Američke Države.
Sančez je takođe napomenuo da bi političke tenzije mogle imati indirektne posledice, uključujući slabije političko usklađivanje na određenim međunarodnim forumima ili period hlađenja u bilateralnim odnosima. Ovaj razvoj situacije može uticati na špansku unutrašnju politiku, jer se očekuje da će vlada morati da balansira između međunarodnih pritisaka i domaće opozicije koja se protivi vojnim intervencijama.
U svetlu ovih događaja, Sančezova vlada se suočava s izazovima kako u spoljnoj tako i u unutrašnjoj politici. Stava „ne ratu“ može biti od koristi za jačanje pozicije vlade među biračima, ali istovremeno nosi rizik od sukoba sa partnerima u međunarodnoj zajednici.
Na kraju, važno je napomenuti da će se situacija u regionu i dalje razvijati, a španska vlada će morati da prati kako se tenzije na Bliskom istoku budu odražavale na unutrašnje političke dinamike u zemlji. U narednim mesecima, dok se pripremaju važni regionalni izbori, vlada će morati da donese pažljive odluke kako bi održala stabilnost i podršku javnosti.
