U okviru programa španskog premijera Pedra Sančeza, nedokumentovani migranti koji su živeli u Španiji najmanje pet meseci mogu da podnesu zahtev za jednogodišnju privremenu boravišnu dozvolu. Ova odluka, koja se odnosi na oko 500.000 nedokumentovanih migranata, izazvala je značajne rasprave o migracijama širom Evrope, ali je takođe dovela do širenja dezinformacija.
Na društvenim mrežama, lider francuske krajnje desničarske partije Nacionalno okupljanje, Žordan Bardela, izjavio je da će novoregistrovani migranti „moći slobodno da putuju u Francusku i tamo se nastane“, što je izazvalo uzbunu među političarima u Francuskoj. Bruno Retajo, kandidat francuske konzervativne stranke Republikanci, pozvao je na zatvaranje granica unutar Šengenskog prostora kao odgovor na španske planove legalizacije.
Međutim, španska vlada je jasno ukazala na uslove pod kojima migranti mogu dobiti ovaj status. Prema pravilima, oni moraju imati čist krivični dosije, a rok za podnošenje zahteva je 30. jun. Španska vlada naglašava da migranti sa ovom dozvolom mogu živeti i raditi isključivo u Španiji, a ne u drugim zemljama EU. Ovo direktno opovrgava tvrdnje Bardelea o slobodnom kretanju unutar Evropske unije.
Premijer Sančez je na skupu gradonačelnika velikih gradova u Madridu branio politiku prihvatanja migranata, pozivajući na stvaranje „gradova utočišta“ koji pružaju podršku svima, bez obzira na poreklo ili status. Ovaj pristup dolazi usred protivljenja desničarskih stranaka u Španiji, kao što su Narodna partija i stranka Voks, koje zahtevaju strože mere prema migraciji.
Španija, koja je u poslednjim godinama postala uspešna ekonomija unutar evrozone, očekuje rast od 2,2% ove godine. Uz podršku migracija, snažnog turizma i niskih cena energenata, zemlja se suočava s izazovima, ali i prilikama koje donose migranti.
U vezi sa pitanjima o mogućnosti migranata sa regulisanim statusom da se nasele u drugim zemljama EU, stručnjaci objašnjavaju da, iako novoregistrovani migranti mogu putovati unutar EU do 90 dana, ne mogu se trajno nastaniti bez odobrenja nadležnih organa. Monik Parija, savetnica za migracionu politiku, naglašava da je malo verovatno da će Francuska izdata vizu dok migranti imaju špansku radnu dozvolu.
Takođe, Bardela je tvrdio da bi migranti sa španskom radnom dozvolom mogli koristiti francuski sistem socijalnog osiguranja, što takođe nije tačno. Novoregistrovani migranti će biti obuhvaćeni španskim sistemom socijalne zaštite, što znači da će zdravstvene troškove pokrivati špansko socijalno osiguranje.
Procene ukazuju da je početkom 2025. godine u Španiji živelo oko 840.000 nedokumentovanih migranata, većinom iz Latinske Amerike. Španija se, kao i Italija, suočava s potrebom za radnom snagom i planira dodatne programe za legalizaciju migranata.
U zaključku, Španija nastoji da postane model za integraciju migranata, ali se suočava s izazovima u obliku dezinformacija i političkih pritisaka. Ova situacija ukazuje na kompleksnost migracione politike u Evropi, kao i na potrebu za jasnoćom i razumevanjem prava migranata unutar EU.
