Crnogorski premijer Milojko Spajić zatražio je ukidanje dvojnog državljanstva biznismenu Naseru Ramaji, koje mu je dodelila prethodna vlada na čelu sa Dritanom Abazovićem. Ova odluka dolazi u vreme kada je Ramaj optužen za utaju poreza u iznosu većem od dva miliona evra. U javnosti se spekuliše da odluka Spajića može biti povezana sa neslaganjem između njega i Abazovića u vezi sa dolaskom investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ramaj je, pre dve godine, dobio počasno crnogorsko državljanstvo uz obrazloženje da je jedan od ključnih investitora u kompleks „Porto Budva“, koji je vredan 80 miliona evra. Međutim, premijer Spajić sada izražava sumnju u zakonitost sticanja tog državljanstva, s obzirom na optužbe za utaju poreza.
Nikola Obradović iz Centra za građansko obrazovanje ističe da postoji više zamerki na račun dodele državljanstva Ramaju. Prva ključna zamerka se odnosi na obrazloženje koje su donosioci odluka izneli prilikom dodele državljanstva, koje je, prema njegovim rečima, bilo „karikaturalno“. On ističe da je jedno od objašnjenja bilo da je Ramaj veliki zaljubljenik u Crnu Goru, što se čini kao nedovoljna osnova za dodelu državljanstva.
Obradović ukazuje i na ekonomsku situaciju u kojoj su Ramajeve firme poslovale u Crnoj Gori. Mnoge od njih su bile blokirane, a Ramaj je bio veliki poreski dužnik, što dodatno komplikuje njegovu poziciju. Ove okolnosti postavljaju pitanje opravdanosti ranije dodele državljanstva, posebno kada se uzme u obzir da je odluka o oduzimanju donesena tek nakon dve godine.
Advokat Veselin Radulović smatra da je problematično to što je Spajić sada pokrenuo postupak oduzimanja državljanstva, što može izgledati kao politički revanšizam. On podseća da je pitanje dodele ekonomskog državljanstva u Crnoj Gori odavno kontroverzno, a Evropska komisija je više puta kritikovala vlade zbog ove prakse, upozoravajući na rizike povezane sa bezbednošću, pranjem novca, utajom poreza i korupcijom.
Zakon o crnogorskom državljanstvu predviđa da pojedinac može steći državljanstvo ako je njegov prijem od posebnog značaja za različite interese Crne Gore, uključujući ekonomski i kulturni. U slučaju Ramaja, obrazloženje je bilo da će njegove investicije doprineti otvaranju novih radnih mesta i ekonomskom napretku zemlje.
Međutim, Crna Gora je krajem 2022. godine, pod pritiskom Evropske komisije, ukinula program dodele ekonomskih državljanstava, što dodatno komplikuje situaciju. Ova odluka je usledila nakon kritikâ koje su ukazivale na potencijalne rizike od organizovanog kriminala i korupcije.
U ovom kontekstu, odluka premijera Spajića da preispita dodelu državljanstva Ramaju može se posmatrati kao potez koji bi mogao otvoriti nova pitanja o političkoj motivaciji i postupanju vlasti u Crnoj Gori. Dok se čeka dalji razvoj događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razrešiti i kakve će posledice imati po investicione odnose Crne Gore i regionalne ekonomije.
U svakom slučaju, ovaj slučaj ukazuje na složene odnose između politike i ekonomije, a takođe i na izazove s kojima se suočava Crna Gora u nastojanju da privuče strane investitore dok istovremeno održava visoke standarde vladavine prava i transparentnosti.
