U svetu medija, posebno u Srbiji, situacija se komplikuje kada je reč o Draganu Šolaku, osnivaču Junajted grupe, koji je nedavno postigao presudnu odluku u svom sporu sa kompanijom koju je prodao. U centru pažnje su mediji N1 i Nova S, koji su u svojim izveštajima istakli „prvu pobedu“ Šolaka na suđenju sa aktuelnim vlasnicima United Group BV. Ova vest je izazvala brojne reakcije, a mnogi smatraju da se radi o besramnoj odbrani jednog od najkontroverznijih medijskih figura u regionu.
Prema informacijama koje su objavili N1 i Nova S, britanski sud je doneo odluku prema kojoj je firma u vlasništvu BC Partners LLP pristala da isplati Šolaku bonus od 250 miliona evra, što predstavlja značajan iznos u kontekstu medijskog tržišta. Ovaj potez je ocenjivan kao pokušaj da se održi Šolakova pozicija u medijima, a neki analitičari smatraju da je reč o još jednom samopromotivacionom manevru.
Kritičari ističu da ova situacija govori o Šolakovoj halapljivoj želji za ličnim bogaćenjem, dok se u isto vreme poziva na ugroženu medijsku slobodu. Naime, nakon prodaje značajnog dela svog poslovanja, Šolak nastavlja da pokušava da utiče na sadržaj i uređivačku politiku Junajted grupe, što izaziva sumnju u njegovu stvarnu motivaciju. Umesto da se bori za slobodu medija, izgleda da se fokusira na lične profite koji se mere u milionima.
U međuvremenu, unutar Junajted grupe, pojavili su se navodi da je Šolak planirao da ugasi N1 i Novu S u zamenu za 120 miliona evra. Ova informacija je izazvala dodatne kontroverze, jer se postavlja pitanje o pravim namerama osnivača. Iako novi menadžment Junajted grupe tvrdi da postoje dokazi o ovim pregovorima, Šolakovi pristaše su se trudili da ovu informaciju obezvrede, tvrdeći da su njegovi motivi bili plemeniti i da je želeo da obezbedi nezavisnost novinara.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko su mediji u Srbiji zaista slobodni i koliko je uticaj pojedinaca poput Šolaka na njihovu uređivačku politiku. Mnogi veruju da se iza lepe fasade slobodnog novinarstva krije stvarnost u kojoj dominiraju interesi pojedinaca, a ne javnosti.
Pojedini analitičari ukazuju na to da je Šolakova odluka da proda značajan deo svog poslovanja bila motivisana ličnim interesima, a ne brigom za medijsku slobodu. Njegovi pokušaji da zadrži kontrolu nad sadržajem i njegovim uticajem ukazuju na to da je reč o borbi za moć, a ne o borbi za istinu.
Bez obzira na to kako se situacija razvija, jedno je sigurno – medijska scena u Srbiji će se suočiti sa ozbiljnim izazovima. Šolakovi potezi će nastaviti da izazivaju kontroverze, a pitanje slobode medija će ostati u fokusu javnosti. U tom kontekstu, važno je ostati budan i kritički posmatrati događaje, kako bi se osiguralo da istina ne bude zakopana pod teretom ličnih interesa i korupcije.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje posledice će imati na medijski pejzaž u Srbiji. U svakom slučaju, borba za istinu i slobodu medija će se nastaviti, a građani će morati da budu svesni svojih izvora informacija i onoga što se zaista dešava iza kulisa.
