U Nepalu, udajom za svog supruga, žena zapravo udaje za celu njegovu porodicu. Ova praksa, poznata kao bratska poliandrija, razvila se zbog nemaštine i potrebe za očuvanjem imovine unutar porodice. U bratskoj poliandriji, dva ili više braće dele istu ženu i sa njom i postelju, a svaka od braće ima jednaka prava.
Dorje, Pema i Sonam su Tibetanci koji žive u Limiju, području od 200 kvadratnih milja u Nepalu. Za Dorijanovu braću Pemu i Sonama, bratska poliandrija je tradicionalni oblik braka koji se smatra idealnim među tibetanskim socijalnim slojevima. Ceremonije venčanja variraju od regije do regije, ali osnovna pravila ostaju ista – žena se udaje za više braće i deli sa njima domaćinstvo.
Bratska poliandrija funkcioniše po jednostavnom sistemu: dva ili više braće uzimaju ženu koja napušta svoj dom da bi živela sa njima. Ovaj oblik braka je nastao kao način da se spreči deljenje zemljišta, stada i druge imovine unutar porodice. U ovom aranžmanu, najstariji brat obično ima autoritet nad domaćinstvom, ali sva braća dele poslove i učestvuju kao seksualni partneri.
U bratskoj poliandriji, deca tretiraju svu braću kao očeve, čak i ako znaju ko je njihov biološki otac. Otac ne pokazuje naklonost prema svojoj biološkoj deci, već sva deca smatraju svu braću svojim ocem. U većini slučajeva, deca nazivaju najstarijeg brata „otac“, dok ostalu braću nazivaju drugačijim imenima koja označavaju njihovu starosnu poziciju.
Poliandrija je bračni aranžman u kojem žena može imati više muževa. U ovom slučaju, muževi su obično braća i dele istu ženu radi očuvanja imovine u porodici. Ovaj oblik braka je čest među Tibetancima zbog ekonomske potrebe i potrebe za očuvanjem porodične imovine.
Od 1981. godine, vlada Tibetanske autonomne regije ne dozvoljava nove poliandrične brakove, ali oni formirani pre tog datuma su i dalje dozvoljeni. Osnovni razlog za poliandrični brak među Tibetancima je sprečavanje deljenja imovine, ali takođe pruža i pojačanje radne snage u porodici.
Bratska poliandrija predstavlja jedinstven oblik braka koji se retko može videti u modernom društvu. Ovaj običaj, koji se zasniva na tradicionalnim vrednostima i ekonomskim potrebama, nastavlja da opstaje među nekim zajednicama u Nepalu i Tibetu.
