Centar za prava muškaraca iz Podgorice predstavlja jednu od retkih nevladinih organizacija u regionu koja se fokusira na prava muškaraca, što je posebno značajno u kontekstu savremenog društva. Ova organizacija pruža podršku muškarcima koji se suočavaju sa raznim problemima, posebno u situacijama kada su im uskraćena prava na viđanje dece nakon razvoda, kao i onima koji su žrtve lažnih prijava.
Nedavno je jedan od korisnika Centra podelio svoje iskustvo, nezadovoljan radom nadležnog tužilaštva. On je optužen za nasilje u porodici zbog verbalnog sukoba sa svojom partnerkom. U svom izlaganju, opisao je kako je zatekao svoju ženu sa ljubavnikom dok je njihovo dete bilo prisutno u kući. Iako nije bilo fizičkog nasilja, pozvana je policija, koja ga je privela na 24 sata. Nakon godinu dana od incidenta, podignuta je optužnica protiv njega, a on izražava nadu u pravedan sudski proces.
U svom izlaganju, ovaj muškarac ističe da pre nego što je optužnica podignuta, nije bio saslušan kod tužioca. „Prvo mi je stiglo obaveštenje o podizanju optužnice, iako pre toga nisam imao saslušanje. Neko je očigledno napravio grešku u proceduri,“ rekao je. Ova situacija dodatno ukazuje na probleme u pravosudnom sistemu koji se tiču prava muškaraca.
Osnivač Centra, advokat Bojan Vujović, naglašava da ovakvi slučajevi nisu izolovani i da su prava muškaraca često zanemarena. Od osnivanja organizacije, više stotina muškaraca se obratilo za pomoć, suočavajući se sa teškim porodičnim situacijama. Vujović ističe da mnogi od njih trpe nasilje od svojih partnerki, ali se boje da o tome govore zbog društvenih normi i stigme koja okružuje ovu temu u patrijarhalnoj Crnoj Gori. „Neki od njih su podložni depresiji, a nažalost, i samoubistvima. Od ukupnog broja samoubistava, 80% čine muškarci, a o tome se retko govori,“ objašnjava Vujović.
On takođe ukazuje na dva osnovna oblika diskriminacije sa kojima se muškarci suočavaju u Crnoj Gori: nejednak tretman u slučajevima nasilja u porodici i ostvarivanje prava na roditeljstvo. Razvoda nikada nije bilo više, a starateljstvo se u 99% slučajeva dodeljuje majkama. Ova statistika dodatno naglašava potrebu za pravima muškaraca u kontekstu porodičnih odnosa.
Vujović ne negira postojanje nasilja nad ženama i poziva sve žrtve da prijave takva dela. Kao advokat, on se trudi da brani prava svih, i žena koje su žrtve nasilja, i muškaraca koji se suočavaju sa nepravdama. Nažalost, praksa pokazuje da se dešavaju i lažne prijave, koje pojedine žene koriste kao sredstvo osvete prema svojim bivšim partnerima.
Ovo pitanje postavlja važna etička i pravna pitanja o pravima muškaraca i sve većem broju slučajeva nasilja u porodici, koji često ostaju neprimećeni. Centar za prava muškaraca iz Podgorice nastavlja da se bori protiv ovih nepravdi i pruža podršku onima koji su pogođeni ovim problemima. U društvu gde su tradicionalne rodne uloge i dalje prisutne, važno je otvoriti diskusiju o pravima svih, bez obzira na pol, kako bi se stvorilo pravednije i ravnopravnije okruženje za sve članove društva.
Borba za prava muškaraca može se posmatrati kao deo šireg pokreta za ljudska prava, gde je cilj osigurati da svi pojedinci, bez obzira na pol, imaju jednake mogućnosti i zaštitu u okviru pravnog sistema. Ovaj centar predstavlja važan korak ka tome da se glas muškaraca čuje i da se njihova prava uvažavaju i štite.
