Lanjski klimatski ekstremi su ostavili značajan trag na poljoprivredu, a poljoprivrednici se već pripremaju za prolećnu setvu u skladu sa uslovima koji su ih zadesili. Prema rečima Roberta Nemeša, regionalnog predstavnika Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za sever Vojvodine, većina zemljišta je već zasejana ozimim usevima, kao što su pšenica i uljana repica. Ova situacija dovela je do toga da je malo parcela ostalo slobodno za prolećnu setvu, što ukazuje na smanjenje površina pod kukuruzom i sojom u ovom delu Vojvodine.
Nandor Kovač, ugledni poljoprivrednik iz Bečeja, ističe da je kvalitet zemljišta u njegovom ataru jedan od najboljih u Vojvodini, ali da će, za razliku od prethodnih godina, potpuno izbaciti soju iz svoje setvene strukture. Ovaj potez predstavlja deo šireg trenda smanjenja površina pod sojom u celoj zemlji, što je veoma zabrinjavajuće.
Statistika pokazuje da je u 2023/24. godini Srbija uvezla 100.000 tona soje iz Hrvatske, dok je u prvoj polovini 2024. godine taj broj značajno porastao, jer je kvota ispunjena za samo tri meseca. Ovi podaci ukazuju na to da domaći proizvođači ne uspevaju da zadovolje potražnju, što dodatno naglašava problem smanjenja površina pod sojom.
U svetlu ovih informacija, mnogi poljoprivrednici razmatraju alternative za prolećnu setvu. S obzirom na klimatske uslove i tržišne trendove, veća pažnja će biti posvećena usevima koji su manje osetljivi na klimatske promene ili imaju bolju ekonomsku isplativost. Ovo uključuje kukuruz, koji bi mogao da zadrži stabilniju proizvodnju u uslovima promenljive klime.
Osim smanjenja soje, postoji i zabrinutost zbog potencijalnog povećanja cena hrane. Kako se potražnja za sojom povećava, a domaći prinosi opadaju, očekuje se da će cene rasti, što će dodatno opteretiti potrošače. Poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima i pritisnim uslovima koji ih tjeraju da preispitaju svoje strategije i prilagode se novim okolnostima.
Na kraju, važno je napomenuti da se klimatske promene ne mogu ignorisati. Poljoprivrednici će morati da se prilagode novim uslovima, a to može uključivati promene u tehnologiji, izboru useva i načinu obrade zemljišta. Saradnja između istraživačkih institucija i poljoprivrednika može biti ključna u pronalaženju rešenja za izazove sa kojima se suočavaju.
Ukoliko se trenutni trendovi nastave, možemo očekivati da će se poljoprivreda u Srbiji značajno promeniti u narednim godinama. Ove promene mogu imati dugoročne posledice ne samo na poljoprivrednu proizvodnju, već i na ekonomiju i životni standard građana.
S obzirom na sve navedeno, poljoprivrednici će morati da budu proaktivni u svom pristupu i da se prilagode novim izazovima. U suprotnom, suočiće se sa još većim problemima u budućnosti. Klimatski uslovi, tržišni trendovi i sposobnost prilagođavanja biće ključni faktori koji će oblikovati budućnost srpske poljoprivrede.
