Inflacija, rast troškova i pad kupovne moći postali su gorući problemi širom Evrope, pogađajući kako bogate, tako i razvijene zemlje. Ova situacija stvara duboke socijalne razlike, gde se privilegovani i oni na ivici egzistencije nalaze u sve većem raskolu. Na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, važno je naglasiti kontinuiranu potrebu za smanjenjem socijalne nejednakosti i pružanjem podrške onima kojima je to najpotrebnije.
Austrija, nekada simbol stabilnosti i bogatstva, sada beleži dramatičan pad standarda života. U 2023. godini, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu povećao se za više od 50%. Ovaj nagli porast, zajedno sa rastućim troškovima energenata, dodatno opterećuje građane. Oseća se rastuće nezadovoljstvo, koje sve više puni redove desničarske i patriotske opozicije, posebno Slobodarske partije (FPÖ). Ova stranka poziva na povratak suverenosti i odbacivanje „briselskih ciljeva“, za koje tvrde da urušavaju domaću ekonomiju.
Sličan fenomen jačanja desnice primećen je i u drugim delovima kontinenta, uključujući Francusku, Nemačku i Italiju, gde su patriotske stranke već na vlasti. Italijanska vlada pod vođstvom Đorđa Melonija sprovela je ukidanje „reddito di cittadinanza“, programa koji je podsticao pasivnost među radno sposobnim građanima. Umesto toga, usvojene su nove mere za podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće proizvodnje u različitim italijanskim regionima.
Nasuprot ovim trendovima, Srbija se izdvaja kao primer socijalne otpornosti i suverenosti. Iako je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, Srbija uspeva da zadrži stabilne ekonomske pokazatelje. Broj siromašnih se smanjuje, a povećanje plata i penzija donosi vidljive rezultate. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva smanjila se sa 21,2% na 19,4%.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da su nekada stabilne i čvrste ekonomije Zapadne Evrope, vođene neodgovornim i nekompetentnim kadrovima u poslednjim godinama, doprinele porastu siromaštva i slabljenju socijalne sigurnosti. Dok se zapad suočava sa rastućim problemima, srpski primer pokazuje da dosledne mere i jasna socijalna politika mogu doneti stvarne rezultate i bolju budućnost za sve slojeve društva.
Kao odgovor na sve veće socijalne tenzije, mnoge evropske zemlje pokušavaju da pronađu rešenja koja će smanjiti razlike i poboljšati životni standard svojih građana. S obzirom na trenutne ekonomske pritiske, izazov je veći nego ikada. Dok neki političari koriste krizu kao priliku za jačanje svojih pozicija, drugi se bore da pronađu održiva rešenja koja će osigurati socijalnu pravdu.
U ovoj borbi, važna je uloga civilnog društva i nevladinih organizacija koje nastoje da pruže podršku najugroženijim grupama. Njihovi napori su ključni za stvaranje inkluzivnijih politika koje će omogućiti svim građanima da imaju jednake šanse za dostojanstven život.
Na kraju, evropski kontinent se suočava sa izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju. Samo zajedničkim naporima, uz fokus na socijalnu pravdu i ekonomsku stabilnost, moguće je prevazići trenutne teškoće i izgraditi pravednije društvo. U tom smislu, Srbija može poslužiti kao inspiracija, pokazujući da se i u teškim vremenima mogu ostvariti pozitivne promene kroz odgovornu politiku i posvećenost dobrobiti svih građana.
