U Srbiji je u decembru prošle godine evidentirano skoro 340.000 nezaposlenih, što predstavlja smanjenje od oko 13.500 nezaposlenih u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Najveći broj nezaposlenih zabeležen je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok su južna i istočna Srbija takođe u vrhu ove statistike. Ovi podaci otvaraju pitanje o kretanju stope nezaposlenosti u Srbiji, kao i o vrstama kadrova koji su najviše traženi na tržištu rada.
Broj nezaposlenih u Srbiji beleži kontinuirani pad, što se može primetiti iz podataka Republičkog zavoda za statistiku. Na kraju 2021. godine, stopa nezaposlenosti iznosila je 9,9%, da bi se već naredne godine smanjila na 9,4%, a zatim na 9,1% do kraja 2023. godine. Ovaj trend se nastavio i u 2024. godini, kada je stopa nezaposlenosti pala na 8,6%, dok poslednji podaci za 2025. pokazuju dalji pad na 8,2%.
Međutim, stručnjaci ističu da, uprkos ovom pozitivnom trendu, stopa zaposlenosti ostaje gotovo nepromenjena. Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, Bojan Urdarević, ističe da je od 2015. do 2023. godine u Srbiji kreirano oko 40.000 novih radnih mesta godišnje, što ukazuje na stabilan odnos između investicija, tržišta i potražnje za radnom snagom. Ipak, od 2024. do 2025. godine, prosečno je kreirano samo 8.000 novih radnih mesta.
Dok statistika pokazuje napredak, stručnjaci naglašavaju da tržište rada i dalje pati od nedostatka potrebnih kadrova. Hronični deficit zanatlija je očigledan, a medicinari se nalaze na vrhu liste najtraženijih profesija. Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije naglašava da u sektoru medicine nedostaje ne samo medicinskog osoblja, već i lekara.
U građevinskoj industriji takođe postoji potreba za građevinskim i elektroinženjerima, dok i IT sektor, iako pokazuje znakove stagnacije, pati od nedostatka visokoobrazovanih kadrova. Ova situacija ukazuje na potrebu za dodatnim obukama i obrazovanjem kako bi se zadovoljile potrebe tržišta.
Zemlje Zapadnog Balkana su tokom prethodne godine postigle istorijski najniži nivo nezaposlenosti, a među njima se Srbija ističe najnižom stopom. Ipak, važno je napomenuti da je stopa nezaposlenosti u Srbiji i dalje iznad proseka zemalja evrozone, koji iznosi 6,4%. Najnižu stopu nezaposlenosti među zemljama EU, prema podacima za kraj 2025. i početak 2026. godine, beleže Malta sa 3,1% te Češka i Poljska sa 3,2%. S druge strane, neka od zemalja članica EU, poput Finske i Španije, imaju višu stopu nezaposlenosti od Srbije, koja iznosi 10,6% i 10,4% respektivno.
Sagovornici Euronews Srbije saglasni su da aktuelne mere politike zapošljavanja nisu dovoljne. Potrebna je snažnija uloga države, uz konkretne korake koji će podstaći privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Samo tako će se stvoriti stabilno i održivo radno okruženje koje će omogućiti dalji pad nezaposlenosti i zadovoljiti potrebe tržišta rada.
U zaključku, Srbija pokazuje napredak u smanjenju nezaposlenosti, ali se suočava sa izazovima u zapošljavanju nedostajućih kadrova. Potrebne su dodatne inicijative i promene u obrazovnom sistemu kako bi se obezbedili kadrovi koji su neophodni za razvoj privrede.
