Vašington – Otpornost globalne ekonomije ponovo je na ozbiljnom testu zbog trgovinskih tenzija, izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva. Ona je naglasila da se očekuje smanjenje globalnog rasta, ali ne i recesija. Georgieva je tokom onlajn konferencije uoči prolećnog sastanka MMF-a i Svetske banke, koji će se održati od 21. do 26. aprila u Vašingtonu, upozorila na rast inflacije u nekim zemljama.
Prema njenim rečima, tržišne napetosti i pad globalnih berzi su očigledni, uprkos visokom stanju mnogih vrednosti, što ukazuje na to da se svet više ne nalazi u poznatom okruženju. „Vidimo porast tržišnih napetosti i pad globalnih berzi, što nam jasno govori da više nismo u poznatom okruženju“, izjavila je Georgieva. Ona je dodala da se svet suočava sa sveobuhvatnim i iznenadnim promenama i da je važno da se mudro reaguje.
Georgieva je naglasila da je moguće izgraditi uravnoteženiju i otporniju globalnu ekonomiju, ali to zahteva odlučno delovanje svih zemalja. Prema njenim rečima, trgovinske tenzije su pretežno uzrokovane narušenim poverenjem u međunarodni sistem i nedostatkom poverenja među državama. „Zajednice su ostajale bez poslova, plate su bile pod pritiskom, a lanci snabdevanja su prekinuti. Mnogi su nepravdu osetili na svojoj koži i okrivili međunarodni sistem“, dodala je ona.
Georgieva je ukazala na to da carine koje su uvele Sjedinjene Američke Države utiču na ekonomsku stabilnost širom sveta, dok kontramere koje uvode neke zemlje dodatno pogoršavaju situaciju. „Zemlje se suočavaju sa novim izazovima, uključujući visoka javna dugovanja, što zahteva hitnu fiskalnu i monetarnu stabilizaciju. MMF savetuje zemlje da donesu privremene i ciljanje fiskalne mere, kao i da očuvaju fleksibilnost deviznih kurseva u zemljama u razvoju“, rekla je ona.
Govoreći o novom izveštaju o svetskoj ekonomiji, koji će MMF objaviti sledeće nedelje, Georgieva je upozorila na značajnu ekonomsku neizvesnost koja povećava rizik od stresa na finansijskim tržištima. Izveštaj će takođe ukazati na neuobičajene pomake na tržištima obveznica i valuta, sa oslabljenim dolarom i promenama na krivama prinosa američkih obveznica, što se smatra upozorenjem za sve zemlje.
Prema njenim rečima, MMF se obavezao da će pružiti podršku zemljama u makroekonomskim prilagođavanjima i sprovođenju naprednih reformi. „Trenutno 48 zemalja zavisi od MMF-ove pomoći u bilansima plaćanja, uključujući Argentinu, koja je podržana najvećim i najnovijim programom MMF-a“, objasnila je ona.
Za zemlje sa velikim suficitima ili deficitima, kao što su Sjedinjene Američke Države, MMF savetuje implementaciju politika za postizanje boljih unutrašnjih i spoljašnjih ravnoteža, kako bi se ojačala kolektivna otpornost. „Fokus MMF-a je, između ostalog, i na reformama u velikim ekonomijama. Za Kinu, preporučuju se mere za povećanje privatne potrošnje, smanjenje industrijskih politika i poboljšanje socijalnih mreža. Evropska unija treba da se fokusira na fiskalnu ekspanziju, posebno u Nemačkoj, dok Sjedinjene Države treba da se pozabave smanjenjem federalnog duga kroz reformu trošenja“, navela je Georgieva.
Ona je naglasila da nije važno da samo najveće ekonomske sile vode računa o ekonomskoj situaciji, već i zemlje širom sveta, od Azije do Afrike. „MMF apeluje na međunarodnu zajednicu da se fokusira na jačanje saradnje u multipolarnom svetu, naglašavajući važnost smanjenja carina i necarinskih barijera, kako bi se osigurao otporniji globalni ekonomski sistem“, završila je Georgieva.
