More na severnom delu Jadrana već danima je prekriveno želatinskim slojem mulja, a slovenački i hrvatski stručnjaci imaju različita objašnjenja za ovaj fenomen. Prema slovenačkom Nacionalnom institutu za biologiju, sluz na površini mora nastaje delovanjem fitoplanktona koji izlučuje veliku količinu organske tvari u vodu. Mikroorganizmi su potrebni nekoliko sedmica da razgrade ovu sluz, ali postoje razlike između ovog fenomena i cvetanja mora. Sluz se sastoji od amorfne želatinske mase i raznovrsnih čestica, uključujući žive organizme, ciste, ostatke biljnih i životinjskih ćelija, bakterije i mineralne čestice. Iako sluz nije neposredna opasnost za zdravlje kupača, preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta.
Slovenački stručnjaci ističu da se fenomen sluzi proteže preko celog Tršćanskog zaliva i šire na severnom Jadranu. Prvi zapisi o ovom fenomenu datiraju još iz 1729. godine, a poslednji put se ovako nešto dogodilo 2018. godine. Moguće je da će more ostati prekriveno muljem još nekoliko dana ili dok bura ne razveje sluz. Ovaj fenomen nije ograničen samo na slovenačke primorske gradove, već se proširio na ceo Tršćanski zaliv i oblast severnog Jadrana.
Sluz na površini mora je kompleksan fenomen koji može sadržavati različite čestice i organizme. Iako nije opasna po zdravlje, zbog prisustva potencijalno patogenih organizama, preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta sa njom. Stručnjaci i dalje prate ovaj fenomen i pokušavaju da utvrde uzroke i posledice njegovog nastanka.
