PARIZ – Istraživanje koje su sproveli onlajn striming servis Dizer i agencija Ipsos otkrilo je da slušaoci ne mogu da prepoznaju muziku koju je kreirala veštačka inteligencija, što predstavlja značajan izazov za muzičku industriju. U anketi koja je obuhvatila 9.000 ispitanika iz osam zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku, Brazil i Kanadu, čak 97 odsto ispitanika nije moglo da razlikuje pesme generisane veštačkom inteligencijom od onih koje su komponovali ljudi, prenosi Rojters.
Ovi rezultati ukazuju na velike etičke i ekonomske izazove sa kojima se suočava globalna muzička industrija. Alati koji mogu da generišu muziku u samo nekoliko sekundi prete prihodima umetnika i otvaraju pitanja o autorskim pravima. U svetu gde je muzika sve više digitalizovana, pitanje ko je autor dela postaje sve složenije.
Ova tema je postala posebno aktuelna kada je bend stvoren uz pomoć veštačke inteligencije, „Velvet Sundown“, privukao milion slušalaca mesečno na platformi Spotifaj. Tek nakon što su stekli popularnost, otkriveno je da iza muzičkog sastava stoji AI, što je izazvalo brojne diskusije o legitimnosti takvih umetničkih izraza.
Dizer je takođe objavio da više od 50.000 pesama dnevno na toj platformi dolazi isključivo iz AI produkcije, što čini otprilike trećinu svih novih muzičkih objava. Kako bi povećala transparentnost, platforma je odlučila da jasno obeleži muziku koja je generisana veštačkom inteligencijom. Ovaj potez ima za cilj da slušaocima omogući da budu svesni kako neki od hitova koje slušaju zapravo potiču iz algoritama.
Izvršni direktor Dizera, Aleksis Lanternije, naglasio je važnost ljudske kreativnosti i potrebu za njenom zaštitom. On je ukazao na to da je pitanje uvođenja različitih naknada za muziku stvorenu uz pomoć veštačke inteligencije veoma kompleksno i da zahteva značajne promene u sistemu autorskih prava. Kako se tehnologija razvija, tako se i pravna regulativa mora prilagoditi novim okolnostima.
Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće izazove sa kojima se muzička industrija suočava, kao što su piraterija i smanjenje prihoda od fizičkih medija. U svetu gde streaming dominira, umetnici često teže da pronađu načine kako da monetizuju svoj rad. Sa pojavom veštačke inteligencije, situacija postaje još složenija jer se postavlja pitanje šta to znači za budućnost umetničkog stvaralaštva.
Veštačka inteligencija već igra značajnu ulogu u različitim industrijama, ali njen uticaj na muziku može imati dalekosežne posledice. Dok neki umetnici smatraju da AI može biti alat koji će im pomoći u kreativnom procesu, drugi se plaše da će biti zamenjeni od strane tehnologije koja može proizvoditi sadržaj brže i jeftinije od ljudi.
Istraživanje takođe naglašava kako se percepcija muzike menja u digitalnom dobu, kao i kako se publika sve više navikava na nove forme umetničkog izraza. U tom smislu, izazov za muzičku industriju neće biti samo kako prepoznati i vrednovati muziku, već i kako prilagoditi poslovne modele i pravne okvire novim realnostima.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da muzička industrija ulazi u novu eru, u kojoj će veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu. Kako će se umetnici, producentske kuće i platforme prilagoditi ovim promenama, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: budućnost muzike, u kojoj se ljudska kreativnost susreće sa tehnologijom, biće izazovna, ali i uzbudljiva.
