Vlada Slovenije suočava se sa ozbiljnim kritikama nakon što je donela zakon koji omogućava policiji da pretresa domove i nadzire aktivnosti u romskim naseljima, koja su označena kao „visoko rizična“ područja. Ovaj zakon, poznat kao „Šutarov zakon“, dobio je ime po Alešu Šutaru, koji je ubijen u sukobu sa 21-godišnjim Romom, nakon što je reagovao na poziv svog sina u noćnom klubu LokalPatriot u Novom Mestu. Incident je izazvao proteste, raspoređivanje policije i ostavke dva ministra.
Premijer Robert Golob, vođa stranke Pokret Slobode, opravdao je nove mere kao borbu protiv kriminala, naglašavajući da nisu usmerene protiv bilo koje etničke grupe. Međutim, kritičari smatraju da su ove izmene otvoreno diskriminatorne i da cela romska manjina biva tretirana kao bezbednosna pretnja. „Ovaj zakon pretvara čitava naselja u bezbednosne zone“, izjavio je Mensur Haliti, potpredsednik Fondacije Roma za Evropu, pozivajući Evropsku komisiju da ispita njegove odredbe.
Zakon o hitnim merama, koji je prvi put predstavljen nedugo nakon Šutarove smrti, dozvoljava policiji da bez sudskog naloga uđe u objekte ili prevozna sredstva u „području visokog bezbednosnog rizika“ ako je neophodno za zaštitu ljudi ili zaplenu vatrenog oružja. Takođe se omogućava korišćenje tehničkih sredstava, kao što su dronovi i sistemi za prepoznavanje registarskih tablica, ukoliko se proceni da su životi ili imovina u opasnosti.
„Područja visokog bezbednosnog rizika“ određuje generalni direktor policije, što dodatno podiže zabrinutost oko mogućih zloupotreba. Haliti je naglasio da ovakav pristup može dovesti do stigmatizacije celih naselja i njihovih stanovnika, čime se dodatno pogoršava situacija romske zajednice u Sloveniji.
Koalicija levih političkih stranaka odbila je da učestvuje u parlamentarnim procedurama, smatrajući zakon represivnim. Ipak, istraživanje Mediane za RTV Slovenija pokazuje da više od 60% ispitanika podržava vladu u njenim merama, što ukazuje na visok stepen javne podrške ovom kontroverznom zakonu.
Ovaj zakon donet je uoči nacionalnih izbora koji će se održati u martu, kada se stranka Roberta Goloba suočava s mogućnošću da bude smenjena od strane desničarsko-nacionalističke Slovenske demokratske stranke, na čelu sa bivšim premijerom Janezom Janšom. Zakon o hitnim merama može se posmatrati kao pokušaj da se pridobije podrška birača koji traže jače bezbednosne mere.
Reagovala je i Evropska komisija, koja je zatražila od slovenačkih vlasti da poštuju osnovna prava prilikom sprovođenja „Šutarovog zakona“. Portparolka Komisije, Eva Hrncirova, naglasila je da sprovođenje zakona ne sme nerazmerno uticati na bilo koju zajednicu, niti stvoriti nove ranjivosti za one koji su već ugroženi. Takođe je osuđeno svaki oblik diskriminacije, a zakon još uvek čeka potpis predsednika Slovenije.
Slovenija je razvila akcioni plan EU za pomoć romskim zajednicama u integraciji, ali civilno društvo smatra da plan nije dovoljno finansiran i da nije postigao kredibilne ciljeve, s obzirom na njegov dobrovoljni karakter. Kritika na račun vlade je sve jača, dok se situacija u romskim naseljima pogoršava i dok se postavlja pitanje o budućnosti manjinskih prava u zemlji.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, posebno s obzirom na predstojeće izbore i stav građana prema ovakvim zakonodavnim merama.
