Slovenački premijer Robert Golob najavio je danas da će njegov kabinet pokrenuti proces ukidanja odluke o raspisivanju referenduma o povećanju rashoda za odbranu. Tokom sastanka sa liderima stranaka, Golob je istakao da je to ispravna odluka, s obzirom na to da je referendumsko pitanje koje će se postaviti građanima „nejasno i obmanjujuće“. On je naglasio da je jedini razuman korak ukidanje ovog dekreta.
Njegova stranka, Pokret sloboda, već je podnela formalni predlog slovenačkom parlamentu za ukidanje referenduma. Ova odluka je doneta jer je prvobitna odluka o referendumu usvojena u parlamentu početkom jula, kada su se spojili glasovi dve levičarske stranke, koje su Golobovi koalicioni partneri, i dve vodeće konzervativne stranke. Planirani referendum bi se odnosio na stav građana o povećanju rashoda za odbranu, što je zahtev NATO-a.
Na pitanje o tome da li ima dovoljno podrške za predlog o ukidanju referenduma, Golob je odgovorio da to nije tema današnjeg sastanka, ali da ima dovoljno vremena pre glasanja da se obezbedi potrebna većina. Međutim, kako bi se to postiglo, jedan od koalicionih partnera, Levica ili Socijaldemokrate, morao bi da promeni svoj stav, ili bi Golob morao da traži podršku od opozicije.
Levica, koja je inicirala prvobitno glasanje, više puta je naglašavala da neće menjati svoj kurs, dok je predsednik opozicione Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša, koji nije prisustvovao sastanku, juče nagovestio da neće obezbediti potrebne glasove. Janša je na društvenoj mreži X rekao da vladajuća koalicija ima 50 glasova u parlamentu, od ukupno 90 poslanika, što znači da ima dovoljnu većinu da donese ili poništi odluku o raspisivanju referenduma. Prema njegovim rečima, ako Golob ne može da postigne dogovor, „trebalo bi da se povuče i prestane da nanosi štetu“.
Ova situacija dodatno komplikuje politički pejzaž u Sloveniji, gde se odnosi između vladajućih stranaka i opozicije sve više zaoštravaju. Golobova vlada, koja je na vlast došla nakon izbora 2022. godine, suočava se sa rastućim pritiscima zbog pitanja nacionalne bezbednosti i rashoda za odbranu. Povećanje troškova za odbranu je deo šireg plana NATO-a za jačanje vojne infrastrukture u regionu, ali se suočava sa otporom građana, koji su zabrinuti zbog uticaja na druge segmente budžeta.
U poslednje vreme, Slovenija je beležila rastuće tenzije oko pitanja vojne spremnosti i alokacije budžetskih sredstava, što je dovelo do različitih političkih stavova unutar vlade. Golob se nada da će njegovo zalaganje za ukidanje referenduma smanjiti tenzije i omogućiti vladi da se fokusira na važnija pitanja, poput ekonomskog oporavka i socijalne pravde.
U međuvremenu, politički analitičari ističu da bi Golobovo delovanje moglo imati dugoročne posledice po njegovu vladu. Ako ne uspe da obezbedi potrebnu većinu za ukidanje referenduma, to bi moglo dovesti do daljih političkih sukoba i destabilizacije koalicije. S druge strane, uspeh u ovom procesu mogao bi ojačati njegovu poziciju i omogućiti mu da nastavi sa reformama koje je obećao tokom kampanje.
U svakom slučaju, situacija u Sloveniji ostaje napeta, a politička budućnost ove zemlje zavisi od sposobnosti vlade da se uhvati u koštac sa izazovima koji su pred njom. Sa predstojećim glasanjima i političkim igricama, ostaje da se vidi kako će se stvari odvijati i kakve će posledice imati na širu sliku slovenačke politike.
