Slovački parlament usvojio je danas ustavni amandman koji definiše postojanje samo dva pola, muškog i ženskog, u slovačkom Ustavu. Ovaj amandman takođe uvodi ustavnu garanciju jednake plate za muškarce i žene za isti rad, što je važan korak ka unapređenju ravnopravnosti polova u zemlji. Agencija TASR prenosi da je od 99 prisutnih poslanika, njih 90 glasalo za amandman, dok je sedam bilo protiv, a dva su se uzdržala.
Zakon dodatno reguliše usvajanje dece i obrazovni proces, a predlagači ističu da je cilj ovog amandmana jačanje suvereniteta Slovačke u kulturno-etičkim pitanjima. Ustavni amandman predstavlja odgovor na potrebu zaštite kulturnog nasleđa koje je sadržano u preambuli slovačkog Ustava, posebno u priznavanju braka između muškarca i žene kao jedinstvene zajednice.
Amandman se temelji na zajedničkom predlogu vladajuće koalicije, koja uključuje Hrišćansko-demokratski pokret (KDH) i poslanike Hrišćanske unije. Ovaj predlog je usvojen u junu, a sada je konačno prihvaćen od strane parlamenta, čime se dodatno osnažuje pozicija tradicionalnih vrednosti u društvu.
Jedna od ključnih stavki usvojenog amandmana jeste i zabrana surogat majčinstva, kao i pravo deteta da zna svoje roditelje. Ovaj tekst jasno navodi da je majka žena, a otac muškarac, čime se naglašava biološka osnova definicije pola. Promene takođe definišu pol na osnovu bioloških kriterijuma, što može imati dalekosežne posledice po prava i identitet osoba koje se ne uklapaju u tradicionalne okvire.
Jačanje roditeljskih prava u okviru školskog sistema takođe je deo amandmana, što može uticati na obrazovne politike i pristup informacijama u školama. Ove promene su deo šireg trenda u slovačkom društvu, gde se sve više naglašava važnost očuvanja nacionalnog identiteta i tradicionalnih vrednosti.
Ustavni amandman će stupiti na snagu 1. novembra, a očekuje se da će izazvati različite reakcije kako unutar zemlje, tako i u inostranstvu. Kritičari ovog zakona ukazuju na potencijalne rizike po ljudska prava, dok su pobornici istakli važnost očuvanja tradicionalnih vrednosti i normi unutar slovačkog društva.
U svetlu ovih promena, Slovačka se suočava sa izazovima u usklađivanju svojih zakona sa savremenim shvatanjima o identitetu i ravnopravnosti. Dok se vlasti trude da osnaže tradicionalne vrednosti, aktivisti za ljudska prava upozoravaju na moguće marginalizovanje osoba koje ne odgovaraju ovim normama.
Ovaj amandman dolazi u trenutku kada se mnoge evropske zemlje bore sa pitanjima identiteta, prava manjina i socijalne pravde. Slovačka, sa svojom specifičnom političkom situacijom i društvenim normama, može poslužiti kao primer kako se tradicionalne vrednosti i moderni zahtevi mogu sukobiti, ali i kako se društvo može razvijati kroz zakonodavne promene.
Reakcije na usvojeni amandman već su počele stizati, a očekuje se da će se javnost podeliti na one koji podržavaju ove promene i one koji se protive. U svakom slučaju, ovo je značajan trenutak u slovačkoj političkoj i društvenoj istoriji, koji će oblikovati buduće diskusije o ravnopravnosti, identitetu i pravima svih građana.
