Sveti Nikita je bio značajna figura među hrišćanima, poreklom iz Gotske zemlje, a njegovo delovanje ostavilo je dubok trag u istoriji crkve. Kao učenik episkopa Teofila Gotskog, Sveti Nikita je učestvovao na Prvom Vaseljenskom Saboru, gde su se donosile važne odluke o veri i crkvenim normama. Njegova hrabrost i posvećenost veri posebno su došle do izražaja u teškim vremenima kada je knez Gotski Atanarik počeo da progoni hrišćane.
Knez Atanarik, poznat po svojoj okrutnosti, nije se libio da koristi mučenje kako bi primorao ljude da se odriču svoje vere. U takvim trenucima, Sveti Nikita je odlučio da se suprotstavi knezu. Stao je pred njega i izložio mu svoje stavove o bezboštvu i nečovečnosti, čime je pokazao ne samo svoju hrabrost, već i duboku veru. Njegova reč nije bila samo kritika, već poziv na promenu i vraćanje ljudskosti.
Tokom mučenja, Sveti Nikita je i dalje ispovedao svoju veru u Hrista, pokazujući izuzetnu odlučnost. Svoj um je neprekidno usmeravao ka Bogu, a na sebi je nosio ikonu Svete Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, što je još više osnažilo njegovu veru. Ova ikona nije bila samo simbol, već je predstavljala njegovu ličnu vezu sa Bogom i njegovu potporu u trenucima najveće patnje. Sveti Nikita je bio uveravan u prisustvo Božje i utehu koju mu je pružila Sveta Bogorodica.
Na kraju, mučitelj je odlučio da Svetog Nikitu baci u oganj. Iako je mučenik izdahnuo u plamenu, njegovo telo ostalo je nepovređeno, što se može smatrati čudom. Ova epizoda iz njegovog života dodatno je učvrstila njegovu reputaciju kao svetitelja i mučenika. Njegov prijatelj Marian preneo je Nikitovo telo iz Gotske zemlje u Kilikiju, gde je sagradio crkvu u njegovu čast i položio njegove mošti, koje su postale predmet poštovanja i čašćenja.
Sveti Nikita je postradao i proslavio se 372. godine, ostavljajući za sobom legende koje su se prenosile kroz vekove. Njegovo stradanje i hrabrost postali su inspiracija mnogim vernicima, a njegovo ime se i danas slavi u pravoslavnoj crkvi.
U srpskom običajnom kalendaru, poslednji dani septembra predstavljaju vreme pripreme za zimu. U tom kontekstu, Sveti Nikita simbolizuje ne samo duhovnu snagu, već i praktičnu mudrost koja se ogleda u očuvanju tradicija i običaja. Priprema zimnice, koja je često bila deo svakodnevnog života naših predaka, nosi sa sobom i duhovnu dimenziju, gde se priprema hrane povezuje sa pripremom duše za zimu.
Održavanje tradicija i sećanje na svetitelje kao što je Sveti Nikita pomaže u jačanju zajednice i identiteta. U ovom vremenu, kada se suočavamo sa različitim izazovima, podsećanje na vrednosti hrabrosti, vere i zajedništva može biti od velike pomoći. Sveti Nikita ostaje simbol otpora i hrabrosti u suočavanju sa teškoćama, a njegova priča podseća na važnost očuvanja vere i tradicija u svakodnevnom životu.
U svetu koji se brzo menja, važno je imati svetionike poput Svetog Nikite koji nas podsećaju na to šta znači biti veran svojim uverenjima i odan svojoj zajednici. Njegova legenda nastavlja da inspiriše i motiviše, pružajući snagu i nadu onima koji se suočavaju sa izazovima i iskušenjima.
