U srpskim domaćinstvima, posebno onima sa tradicijom iz kosovskog, metohijskog i makedonskog kraja, 9. decembra se obeležava Sveti Alimpije Stolpnik kao krsna slava. Ipak, prilikom razgovora sa starijim članovima zajednice ili pretraživanjem etnografskih zapisa, može se naići na neobične nazive za ovaj praznik – „Sveti Đorđe Alimpije“ ili „Sveti Đorđe Posni“. Ponekad se u crkvenim kalendarima pored Svetog Alimpija Stolpnika pominje i Sveti Đorđe „Posni“. Da li se radi o jednom svecu sa dva imena? Odgovor na ovo pitanje leži u zanimljivom spoju istorije, crkvenog kalendara i narodnog pamćenja.
Otac Ivan Cvetković objašnjava da su poznata dva velika praznika posvećena Svetom Georgiju (Đorđu): Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, kada se obeležava njegov dan stradanja, i Đurđic, koji se proslavlja 16. novembra, a označava prenos moštiju i obnovu hrama u Lidi. Međutim, postoji i „treći“ datum! Nekada se 9. decembra (26. novembra po starom kalendaru) obeležavao praznik osvećenja crkve Svetog Georgija u Kijevu, koja je podignuta 1051. godine, zadužbinom Jaroslava Mudrog.
Kako je nastala ova zabuna? Otac Ivan Cvetković se obratio vernicima putem svog profila na društvenoj mreži Facebook i objasnio: „Dok Ruska pravoslavna crkva i danas beleži praznik Svetog Georgija na ovaj dan, Srpska pravoslavna crkva zvanično slavi samo Svetog Alimpija Stolpnika. Ipak, narodno pamćenje je žilavo. Mnoge porodice pamtile su da su nekada slavile Svetog Đorđa upravo 9. decembra. Pošto ovaj datum uvek pada u vreme Božićnog posta, narod je praznik zapamtio kao Sveti Đorđe ‘Posni’“.
Vremenom je došlo do stapanja imena. Pod uticajem Crkve, koja je na ovaj dan isticala Svetog Alimpija, porodice koje su slavile „posnog Đorđa“ ili su prešle na slavljenje Svetog Alimpija ili su zadržale hibridni naziv Sveti Đorđe Alimpije. Za vernike je ovo važno i sa aspekta porekla. Ako neko danas slavi Svetog Alimpija, a njihovi stari pominju Đorđa Alimpiju, moguće je da njihovi koreni vode ka rodovima koji slave Đurđevdan ili Đurđic. Ova promena nije samo promene imena, već i trag istorijskih migracija i crkvenih prilika.
Sveti Alimpije Stolpnik, kao i Sveti Đorđe, imaju duboko ukorenjene istorijske i duhovne vrednosti. U pravu su oni koji ističu da je važno očuvati tradiciju i sećanje na svece koji su vodili narod kroz vekove. Kroz praznike, vernici ne samo da obeležavaju svoje krsne slave, već i povezuju svoju prošlost sa duhovnim nasleđem koje im je ostavljeno.
S obzirom na to da se u savremenom društvu često zaboravljaju koreni i tradicija, važno je podsećati jedni druge na značaj ovakvih praznika. U vreme kada se često susrećemo sa izazovima i preprekama, vraćanje tradiciji može doneti duhovnu snagu i zajedništvo među ljudima. Srećna slava svima koji slave! Neka nam je na zdravlje i spasenje Sveti Alimpije, kao i uspomena na Svetog Đorđa!
U ovom kontekstu, Sveti Alimpije i Sveti Đorđe postaju simboli otpora i snage, a njihova proslava ne predstavlja samo religiozni čin, već i kulturološki događaj koji osvežava kolektivno pamćenje zajednice. Na taj način, 9. decembar ne obeležava samo krsnu slavu, već i svesnost o bogatoj tradiciji i identitetu srpskog naroda. Verovati u svete i njihove moći znači verovati u snagu zajednice i njene sposobnosti da preživi kroz istorijske izazove i promene.
U tom smislu, okupljanje vernika u hramovima na ovaj dan je više od običnog rituala; to je izraz zajedničkog identiteta, pamćenja i očekivanja božanskog blagoslova u budućnosti.
