Kesten gljiva, poznata pod latinskim imenom Pholiota adiposa, sve više privlači pažnju ljubitelja prirode, kulinarstva i inovativnih uzgajivača u Srbiji. Ova jedinstvena gljiva, koja se može prepoznati po svojoj specifičnoj boji i ukusu, trenutno se jedino uzgaja u Srbiji od strane Dragana Novakovića.
Novaković objašnjava da se kesten gljiva ne uzgaja komercijalno u Srbiji, te je verovatno jedini koji se bavi njenim uzgojem. Kesten gljiva je dobila naziv po svom obliku i boji, dok se često nalazi na različitim vrstama drveta kao što su hrast, bukva i vrba. Njena aroma podseća na šitake pečurke, a ukus je slatkasto-orašast, što je čini zanimljivim dodatkom raznim jelima. Dragan naglašava da se kesten gljiva najbolje koristi u gulašima, rižotima i pastama, ali nije pogodna za roštilj.
U odnosu na druge vrste gljiva, kesten gljiva zahteva određeno vreme da bi počela da raste. Novaković objašnjava da joj je potrebno mesec dana da preraste i još mesec dana da se prilagodi hladnim uslovima pre nego što počne sa plodonošenjem. Idealna temperatura za njen rast je između 15 i 20 stepeni, a ona ne rađa na temperaturama iznad 20 stepeni. Kako bi postigao uslove za celogodišnji uzgoj, Dragan je stvorio veštačke uslove koji mu omogućavaju da je uzgaja tokom cele godine.
Iako se kesten gljiva može pronaći u prirodi, Dragan savetuje da se ne bere, jer se među foliotama nalaze mnoge otrovne vrste. Preporučuje da se kupi džak za uzgajanje kako bi se izbegle potencijalne opasnosti. Kesten gljiva se konzumira u malim količinama, a Dragan napominje da je važno da se gljiva termički obradi pre nego što se konzumira.
Izgled kesten gljive je karakterističan; šešir joj je prečnika od 3 do 10 cm, a boja varira od žuto-smeđe do kestenjaste. Stabljika je čvrsta i takođe ljuskava, dok gljiva raste parazitski ili saprotrofski na odumirućem drvetu, najčešće u gustim grupama. U prirodi plodi u jesen.
Kesten gljiva nije samo ukusna, već i izuzetno zdrava. Sadrži proteine, vlakna, vitamine B kompleksa i minerale kao što su kalijum, fosfor, gvožđe, bakar i cink. Njena lekovita svojstva uključuju antitumorska i antimikrobna dejstva, kao i potencijal u usporavanju osteoporoze. Tradicionalno se koristi u azijskoj medicini zbog svojih zdravstvenih koristi.
U kulinarstvu, kesten gljiva se cenjena zbog svoje čvrste teksture, koja ostaje prijatna čak i nakon dužeg kuvanja. Idealna je za supe, rižota, čorbe i stir-fry jela. Preporučuje se da se konzumira termički obrađena, a kada se prvi put probaju nove vrste gljiva, bolje je početi sa malim količinama kako bi se isključila mogućnost alergijskih reakcija.
Uzgoj kesten gljive zahteva određeno znanje, ali se smatra srednje zahtevnom za uzgoj. Najbolje uspeva na sterilizovanoj piljevini tvrdog drveta, obogaćenoj mekinjama. Inkubacija zahteva visoku vlažnost i temperaturu, dok plodonošenje zahteva hladnije uslove. Gljive obično plode u talasima, a najbolje je berbu obaviti pre nego što se šeširi potpuno otvore.
Zarada od uzgoja kesten gljive može biti značajna, ali zavisi od tržišta i uslova uzgoja. Sveža kesten gljiva se prodaje po ceni od 800 do 2000 dinara po kilogramu, što je znatno više od cene običnog šampinjona ili bukovače. Manji proizvođači mogu ostvariti dobit od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra mesečno, u zavisnosti od kapaciteta i načina prodaje. U svakom slučaju, kesten gljiva predstavlja zanimljiv i profitabilan projekat za uzgajivače u Srbiji.
