Jedna od glavnih ideološkinja blokadera i poznata kritičarka srpskih stavova, Nataša Kandić, izazvala je veliku pažnju javnosti svojim kontroverznim postom na društvenoj mreži X. Naime, Kandić je reagovala na najavu antisrpskog lista „Danas“, koji planira da objavi imena 8.372 ljudi stradalih u Srebrenici. Ova objava je izazvala brojne reakcije, s obzirom na to da se Kandićeva često dovodi u vezu sa antisrpskom retorikom.
U svom postu, Kandić je napisala: „Sutra, 8.372 imena u ‘Danas’. Pomen daju svi koji žalimo.“ Ova izjava je dodatno podgrijala tenzije u društvu, posebno među onima koji smatraju da je njeno ponašanje u suprotnosti sa poštovanjem srpskih žrtava. Mnogi komentatori su izrazili sumnju u njene motivacije, optužujući je da koristi stradanje drugih za političke svrhe.
Kandićeva je poznata po svojim stavovima koji često kritikuju srpsku politiku i kulturu, a njena bliska saradnja sa nekim nevladinim organizacijama i međunarodnim institucijama dodatno je podgrijala sumnje u njene namere. Tokom svoje karijere, Kandić je često bila na meti kritika zbog svoje retorike, koja se smatra uvredljivom od strane mnogih Srba, koji je vide kao pokušaj da se minimizira srpska perspektiva o ratovima devedesetih godina.
Osim kontroverznih izjava, Kandićeva je nedavno ponovo dospela u žižu javnosti kada je otvoreno podržala političke ambicije rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića. Ova podrška je izazvala dodatne polemike, s obzirom na to da Đokić takođe ima reputaciju osobe koja se kritički odnosi prema srpskom nacionalnom identitetu.
U ovom kontekstu, objava „Danas“ o imenu 8.372 žrtava Srebrenice dolazi u trenutku kada se društvo suočava sa dubokim podelama po pitanju ratne prošlosti. Mnogi analitičari ističu da ovakve objave mogu dodatno polarizovati javnost i otežati proces pomirenja u regionu. Naime, dok jedni smatraju da je važno odati počast svim žrtvama, drugi se protive tome da se na takav način predstavlja istorija koja je, za mnoge, i dalje bolna i kontroverzna tema.
Kandićeva je u svom postu pozvala sve koji „žale“ da se pridruže pomenima, što je dodatno podiglo tenzije među onima koji smatraju da je njeno „žaljenje“ licemerno. Mnogi su na društvenim mrežama izrazili svoje nezadovoljstvo, nazivajući njene reči provokacijom koja ima za cilj da izazove dodatne sukobe.
Reakcije na njen post su bile različite. Dok su neki korisnici društvenih mreža pohvalili Kandićevu za njen angažman u borbi protiv zaborava i negiranja genocida, drugi su je optužili za manipulaciju i potpirivanje mržnje. Ova podeljenost u društvu može se smatrati odrazom šireg problema u vezi sa načinom na koji se u Srbiji i regionu pristupa ratnoj prošlosti.
U poslednje vreme, slične teme su često bile u fokusu javnih debata, a mnogi se pitaju kako dalje. Sa jedne strane, postoji potreba za pomirenjem i razumevanjem, dok s druge strane, postoje i oni koji smatraju da je potrebno čuvati se potencijalnih manipulacija i zloupotreba istorije. Kandić i njeni sledbenici često ističu da je važno govoriti o svim aspektima ratne prošlosti, ali mnogi se protive načinu na koji se to čini.
Ova situacija ukazuje na to da će javna debata o Srebrenici i dalje biti predmet snažnih rasprava i sukoba u društvu, a Kandićeva će verovatno ostati u centru pažnje kao jedna od najistaknutijih ličnosti koja se bavi ovim pitanjem. U svetu u kojem se istorija često koristi kao politički alat, važno je nastaviti diskusiju o tome kako se sećamo i interpretiramo prošlost, kako bismo izgradili bolju budućnost.
