Izborna kampanja za prevremene predsedničke izbore u Republici Srpskoj, zakazane za 23. novembar, ulazi u završnu fazu, a u trci učestvuje šest kandidata. Dok se političke poruke zaoštravaju, a fokus javnosti usmerava na partijske pozicije i odnose sa međunarodnim akterima, kandidat SNSD-a Siniša Karan ocenjuje da ovi izbori protiču „u referendumskom raspoloženju“.
Karan objašnjava da je takav ambijent rezultat činjenice da su izbori, prema njegovom tumačenju, „nametnuti“ Republici Srpskoj. „Imao sam priliku da obiđem veliki broj naših lokalnih zajednica i mogu vam reći da dočekujemo, rekao bih, u referendumskoj atmosferi. Ovo namerno kažem zato što smatram da su ovi izbori, koje nije hteo srpski narod, poprimili tu referendumsku atmosferu“, rekao je Karan.
Postepeno razvijajući svoju tezu, on ističe da je ključni razlog nezadovoljstva vlasti RS delovanje Kristijana Šmita. „Važno je da se zna da je ovo proizvod neustavnog i nezakonitog samovoljnog delovanja Kristijana Šmita. On nije visoki predstavnik, on je samozvani stranac na našim prostorima. On je nametnuo odluke koje su srušile princip demokratije i Ustav BiH i Republike Srpske“, naglašava Karan.
Karan podseća da su izbori za predsednika RS već održani pre tri godine, kada je narod izabrao Milorada Dodika. Optužuje Šmita da je „stavio zakon iznad Ustava“ i time učinio presedan bez presedana. „Ovako rušenje ustavnosti ja ne poznajem ni u teoriji ni praksi modernog sveta“, naglašava on.
Na pitanje analitičara zašto je vlast, uprkos početnom odbijanju, ipak pristala na učešće u izborima, Karan odgovara da se „celokupan kontekst mora razumeti“. „Trideset godina u kontinuitetu se ruši ustavni poredak BiH. Ovo je samo jedan kontinuitet rušenja ustavnog uređenja“, kaže Karan, dodajući da su dosadašnje neustavne promene išle u smislu smanjenja ustavnih nadležnosti Republike Srpske.
Ističe da vlast u RS smatra da se Dodik našao pod pritiskom zbog toga što nije slušao jednog stranca i da je to „najveća državnički ispravna odluka“. „Predsednik Dodik nije pristao na presudu i nije priznao ovaj sud. Njegova jedina krivica je da nije slušao Šmita i da je poštovao Ustav Republike Srpske“, kaže Karan.
Uveren je da je Dodik, kako ističe, uspeo da „internacionalizuje politički progon“ i da je „svima sada jasno da je Kristijan Šmit jedini rušilac ustavnosti u BiH“. „Upravo je to ono što smo hteli da pokažemo i to se već prepoznalo“, dodaje.
Kada je reč o kampanji protivkandidata, Karan insistira da fokus ostaje na „odbrani Republike Srpske“. „Ovde imamo dve politike. Oni minimiziraju problem da je napadnuta Republika Srpska, da bi sakrili suštinu da podržavaju Šmitovu politiku“, naglašava Karan, objašnjavajući da je udar na njega udar lične prirode, a ne politički.
Prema njegovim rečima, pred biračima su „dve vizije budućnosti“. „Ko glasa protiv Siniše Karana, glasao je protiv Milorada Dodika i politike koja čuva Republiku Srpsku, a glasao je za Šmita i bošnjačku političku elitu koja želi unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Za mene je to neodgovorna nacionalna politika“, zaključuje Karan.
U ovom trenutku, izbori u Republici Srpskoj predstavljaju značajan test za političke snage u regionu, a stavovi kandidata ukazuju na duboke podele koje postoje unutar društva. S obzirom na trenutnu političku atmosferu, ovi izbori mogu imati dugoročne posledice po stabilnost i budućnost Republike Srpske.
