Ni posle jedanaest dana otkako je počelo drugo polugodište, nije precizno jasno koliko prosvetnih radnika je u štrajku. Dok vlasti tvrde da 94% od 1.773 škole u Srbiji radi, na terenu se situacija čini drugačijom. Ministar prosvete, Slavica Đukić Dejanović, izjavila je da 65% škola drži časove od 45 minuta, dok je između 4% i 6% škola potpuno blokirano. S druge strane, pojedini sindikati, poput Foruma beogradskih gimnazija, navode da je od 21. gimnazije, 20 u obustavi rada.
Aleksandar Markov iz Foruma objašnjava da su škole u blokadi, ali da neki nastavnici drže časove koji su više fiktivni, jer čak i učenici blokiraju nastavu. On ističe da su neki učenici, umesto da dolaze na časove, odlučili da ne dođu u školu u situaciji kada nemaju dovoljno časova u toku dana. Prema njegovim rečima, to stvara haotičnu situaciju.
Vladimir Isaković iz Nezavisnog sindikata smatra da učenici kroz ovu situaciju uče kako društvo treba da funkcioniše, dok Markov naglašava da je štrajk izvestan sve dok se zahtevi studenata ne ispune. Učenici gimnazija su se organizovali zajedno sa profesorima, podržavajući jedni druge, a neki nastavnici čak organizuju radionice za pripremu prijemnih ispita.
U ovom trenutku, situacija u školama se menja iz dana u dan, a razgovori o tome kako će se realizovati školska godina nisu bili u fokusu na jučerašnjem sastanku sa ministarkom prosvete. Srđan Slović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika kaže da je teško predvideti kako će se školska godina završiti, a naglašava potrebu za radom na uzrocima problema.
Tokom prvog polugodišta, štrajk prosvetara obeležen je jednodnevnom obustavom rada i skraćenjem časova na po 30 minuta, a drugi polugodište je počelo haotično. Četiri reprezentativna sindikata su tokom raspusta dala saglasnost za nastavak pregovora, ali su neki drugi sindikati nastavili sa štrajkom, podržavajući studente koji su u blokadi.
Jedan od zahteva sindikata bio je poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti, koji su potpisali tri sindikata sa ministarkom Đukić Dejanović. Ovaj ugovor sadrži odredbe prema kojima bi početna plata prosvetnih radnika trebala da bude jednaka prosečnoj republičkoj plati, što je bio glavni zahtev sindikalaca.
Međutim, Markov i Isaković smatraju da ovaj kolektivni ugovor razjedinjuje prosvetare. Kako tvrde, prvi princip koji se uči u školi je zajedništvo, a ne podela. Oni ističu da ugovor favorizuje članove nekih sindikata, dok ostali zaposleni dobijaju samo 50% od iznosa jubilarnog nagrađivanja. Isaković je najavio mogućnost obraćanja Ustavnom sudu zbog diskriminacije.
Markov dodaje da su članovi Foruma beogradskih gimnazija izrazili razočaranje zbog ovog kolektivnog ugovora, smatrajući ga diskriminatornim. Oni su glasali protiv potpisivanja ugovora, naglašavajući da je važno stvarati jedinstvo među prosvetarima umesto podela.
U ovom kontekstu, čini se da će štrajk i dalje trajati dok se ne ispune zahtevi studenata, a situacija u školama ostaje nepredvidiva. U međuvremenu, nastavnici se suočavaju s izazovima organizacije nastave, dok učenici nastoje da se prilagode novonastalim okolnostima. Škole se suočavaju s izazovima koje donosi štrajk, a budućnost školske godine ostaje neizvesna.
