Bračni par Simić, Milan i Milena iz okoline Bijeljine, prolazili su kroz strahote gubitka trojice sinova tokom devetnaest godina braka. Njihova priča obeležena je tugom, borbom i neizmernom nadom, a svaki gubitak ostavio je neizbrisiv trag na njihovim životima. Sahranili su trojicu sinova – Vasu, koji je preminuo kao dvogodišnjak, Mladena, koji je umro sa samo dva meseca, i Vuka, koji je imao 25 dana kada su ga ispratili na večni počinak.
Milena je sa suzama u očima ispričala kako je 1999. godine, kada su dobili Vasu, sve izgledalo savršeno. Vasa je bio zdravo i veselo dete, ali je tragično preminuo 2002. godine. „Jutro je bilo, muž je radio, a sin mi je rekao da mu je muka. Odjednom je samo prebledeo i pao. Komšije su mi odmah pomogle, a u ambulanti su ustanovili da on nije živ“, rekla je Milena.
Nakon Vasinog gubitka, Milena je rodila Mladena 2003. godine, ali se situacija ponovila. „Nakon dvadesetog dana, primetila sam da se menja. Lekari su nas poslali za Beograd, ali su nam rekli da ne znaju šta mu je. Jednog jutra, pronašla sam ga hladnog u krevetu“, prisetila se Milena.
Kada su sahranili Mladena, Milena je ponovno ostala trudna. „Iako sam se plašila, odlučila sam da iznesem trudnoću do kraja“, ispričala je. Vuk je rođen, ali se stanje ponovo pogoršalo. „Doktori su rekli da je napredovao, ali sam znala da nešto nije u redu. Kada smo stigli u bolnicu, rekli su mi da je umro“, dodala je Milena, slomljena od bola.
Nakon ovih tragedija, par je odlučio da uradi genetske analize, koje su otkrile da Milena može da rodi samo devojčicu. I tako se rodila Nikolina, koja je, nažalost, odmah po rođenju prebačena na Institut za majku i dete u Beogradu zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. „Imala je proširenje leve komore u glavi, što uzrokuje epileptične napade“, ispričala je Milena.
Uprkos teškim okolnostima, Nikolina je postala izvor sreće i nade za Simiće. „Nikolina nam je dala razlog za život. Uspela je da se bori sa svojom bolešću i sada ide u školu. Redovan je učenik i odlična je“, istakla je Milena s ponosom. Iako porodica živi skromno, sa mesečnim primanjima od 150 evra, troškovi lečenja Nikoline su veliki. „Samo za lekove trošimo oko 80 evra mesečno“, dodao je Milan.
Simići su zahvalni za podršku koju dobijaju od humanih ljudi, a Milena je istakla kako je molila Boga i svetog Nikolu da im podari devojčicu. „Sada bih trčala svuda i pričala da sam najsrećnija majka na svetu“, rekla je Milena, s osmehom na licu, uprkos svemu što su prošli.
Ova tragična priča o Simićima podseća nas na snagu ljudskog duha i borbu za život, kao i na važnost porodice i zajedništva u teškim trenucima. Njihova borba je priča o gubitku, ali i o nadi koja nikada ne umire, a Nikolina postaje simbol te borbe i ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.
