Šef mađarske diplomatije, Peter Sijarto, izrazio je zadovoljstvo zbog „otvorenog i jasnog“ uklanjanja pitanja članstva Ukrajine u NATO sa dnevnog reda samita u Hagu. Takođe je napomenuo da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije pozvan na zvanični sastanak, već samo na neformalnu večeru, što je Sijarto ocijenio kao pozitivan korak.
Sijarto smatra da je isključivanje Ukrajine iz razmatranja o članstvu u NATO doprinelo međunarodnoj bezbednosti. Prema njegovim rečima, eventualno članstvo Ukrajine u NATO moglo bi izazvati direktnu konfrontaciju između Severnoatlantske alijanse i Rusije, što bi, kako je naglasio, moglo dovesti do izbijanja trećeg svetskog rata. Ovaj stav ukazuje na Sijartovu zabrinutost da bi eskalacija sukoba mogla imati katastrofalne posledice, ne samo za region, već i globalno.
Šef mađarske diplomatije primetio je da je ovo prvi put od 2022. godine da samit NATO nije fokusiran na pružanje veće podrške Ukrajini, već na jačanje kolektivne odbrane zemalja članica. Ova promena u fokusu može se tumačiti kao pokušaj da se smanji tenzija unutar alijanse i da se umesto toga usmere resursi na jačanje postojećih vojnih kapaciteta.
Takođe, Sijarto je pohvalio napore predsednika SAD, Donalda Trampa, ka postizanju mira i izrazio nadu da će članice NATO-a postići jedinstvo u toj politici. Njegove reči odražavaju želju Mađarske da igra aktivnu ulogu u oblikovanju bezbednosnih politika u okviru NATO-a, kao i da doprinese stabilnosti u regionu.
Govorivši o vojnim izdacima, Sijarto je naglasio da je nova obaveza članica NATO da povećaju svoje vojne izdatke na najmanje 2% BDP-a u narednih deset godina velika prilika za Mađarsku. On je istakao da je Mađarska već ispunila prethodni cilj od 2% BDP-a pre tri godine, što je postavljeno kao standard tokom Trampovog predsedavanja.
Sijarto je istakao da je važno što su se članice NATO-a obavezale da potroše 5% BDP-a na odbranu u dva segmenta u narednih deset godina, što je u skladu sa Trampovim predlozima. Ova obaveza može doprineti daljem razvoju odbrambene industrije u Mađarskoj.
On je dodao da je Mađarska značajno investirala u svoju odbrambenu industriju u poslednjim godinama i da se očekuje da će potražnja u tom sektoru rasti. Ove promene predstavljaju veliku priliku za ekonomski razvoj Mađarske, jer će jačanje odbrambenih kapaciteta otvoriti nova radna mesta i stimulisati rast domaće proizvodnje.
Sijarto je takođe napomenuo da NATO članice imaju obavezu da potroše 20% svojih vojnih izdataka na razvoj i nabavku opreme, a Mađarska se smatra liderom u toj oblasti. On je istakao da je prošle godine Mađarska ostvarila stopu od 45% potrošnje na modernizaciju, što je dovelo do toga da zauzme četvrto mesto u Alijansi.
Ova statistika ukazuje na to da Mađarska polaže veliki naglasak na modernizaciju svojih vojnih snaga, kako bi osigurala bezbednost svoje teritorije i njenih građana u vreme globalnih kriza i nesigurnosti. Sijarto je naglasio da su ulaganja u odbrambene kapacitete ključna, ne samo za nacionalnu bezbednost, već i za bezbednost saveznika.
U okviru svojih aktivnosti, Mađarska je zadužena za pružanje vazdušne policije u vazdušnom prostoru Slovačke, Hrvatske i Slovenije, što dodatno pokazuje njen angažman u okviru NATO-a. Takođe, mađarski kontingent, koji uključuje četiri aviona i osamdeset članova osoblja, trenutno se vraća u baltičke države po četvrti put od avgusta, čime doprinosi kolektivnoj bezbednosti unutar alijanse.
Sijarto je zaključio da su ove aktivnosti od suštinskog značaja za jačanje regionalne stabilnosti i da Mađarska nastavlja da ulaže napore za očuvanje mira i bezbednosti u Evropi.
