Neuobičajeno toplo vreme krajem februara dovelo je do ranijeg buđenja gmizavaca širom Srbije, što je značilo da je sezona zmija počela pre nego što je to uobičajeno. Prva ovogodišnja intervencija zabeležena je 27. februara, kada je u selu Prekodolce kod Vladičinog Hana uhvaćen dugački stepski smuk. Ova aktivnost je izazvala pažnju lokalnog stanovništva i stručnjaka koji se bave zaštitom prirode.
Akciju hvatanja zmije predvodio je poznati „lovac na zmije“ Vladica Stanković, koji je svoje iskustvo zabeležio kamerom. Na snimku se može videti kako se zmija nalazila u bunaru, pa je Stanković morao da se spusti dublje kako bi bezbedno izvadio životinju. Tokom samog hvatanja, Stanković je sa osmehom poručio: „Da otvorimo sezonu. Evo ga, komada jedan. Najverovatnije da ima još“, aludirajući na mogućnost prisutnosti drugih zmija u blizini.
Stepski smuk, iako nije otrovan, često izaziva strah među meštanima zbog svoje dužine i brzog pojavljivanja. Stručnjaci upozoravaju da visoke temperature mogu ranije probuditi zmije iz zimskog mirovanja, pa se savetuje oprez prilikom boravka u prirodi. U slučaju susreta sa zmijom, građanima se savetuje da ne pokušavaju sami da je uklone, već da pozovu nadležne službe.
U Srbiji živi oko deset vrsta zmija, od kojih su samo tri otrovne, dok su ostale uglavnom bezopasne za ljude. Najpoznatija i najopasnija otrovnica je poskok (Vipera ammodytes), prepoznatljiv po karakterističnom rogu na vrhu njuške. Ova zmija nastanjuje kamenita, suva i brdsko-planinska područja i smatra se najotrovnijom zmijom na Balkanu. Pored poskoka, u Srbiji živi i šarka (Vipera berus), koja se može prepoznati po cik-cak šari duž leđa i češća je u hladnijim i planinskim krajevima. Treća otrovnica je planinski šargan (Vipera ursinii), ređa i zaštićena vrsta koja se može naći na visokim planinskim pašnjacima.
Kada je reč o neotrovnim vrstama, one su znatno brojnije. Među najpoznatijim neotrovnim zmijama je stepski smuk (Dolichophis caspius), duga i brza zmija koja može delovati zastrašujuće, ali nije otrovna. Takođe, tu su smuk šilac (Zamenis longissimus), često prisutan u šumovitim predelima, kao i ribarica ili vodena zmija (Natrix tessellata), koja živi u blizini reka i jezera. Belouška (Natrix natrix) je takođe veoma česta i lako prepoznatljiva po žućkastim polumesečastim oznakama iza glave.
Važno je napomenuti da većina zmija u Srbiji izbegava kontakt sa ljudima i napada isključivo u samoodbrani. Ujed otrovnice zahteva hitnu medicinsku pomoć, ali su smrtni ishodi veoma retki uz pravovremeno lečenje. Ova sezona zmija može doneti dodatne izazove, ali i prilike za edukaciju lokalnog stanovništva o važnosti očuvanja ovih divnih stvorenja i njihovih staništa.
Zbog sve učestalijih susreta sa zmijama, stručnjaci naglašavaju potrebu za većim razumevanjem njihove uloge u ekosistemu i važnosti njihovog očuvanja. Obrazovanje građana o zmijama može doprineti smanjenju straha i panike, a istovremeno omogućiti bolje suživot između ljudi i gmizavaca. U ovom kontekstu, važno je da se ljudi edukuju o tome kako se ponašati prilikom susreta sa zmijama i kako da zaštite sebe, ali i ove fascinantne životinje.
