U malom mestu, u kojem danju nije bilo nikog, teroristi su se okupljali noću kako bi se odmorili i nahranili. Tokom jedne od operacija, grupa od šest pripadnika protivterorističke jedinice 72. specijalne brigade VJ, poznatih kao „sokolovi“, infiltrirala se u trokatnicu gde su spavali teroristi. Tokom noći, dok su oni bili na spratu ispod, naš operativni tim je uspeo da ih neutralizuje u zoru. Ova operacija je deo šireg angažmana brigade u borbi protiv terorizma na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, kada su se suočavali sa teškim i opasnim zadacima.
Saša Šajkić, vodnik u ovoj jedinici, podelio je svoja iskustva o operacijama koje su sprovodili na terenu. Njihov zadatak bio je da kontrolišu područje od 100 kvadratnih kilometara, od čega 20 u širini i 5 u dubini, uz granicu. Tokom 1998. godine, „sokolovi“ su uništili sve terorističke baze, rovove i zasede, što je značajno smanjilo aktivnost neprijatelja. Kako kaže Šajkić, teroristi su nakon njihovih akcija pokušavali da popune praznine, ali su se suočavali s velikim gubicima.
Patrole koje su sprovodili bile su često izložene vatrenim sukobima, a svaka patrola je obično imala pet članova. Dvojica su bili zaduženi za evakuaciju ranjenika, dok su ostali osiguravali vatrenu podršku. U tim teškim uslovima, gde su borbe bile česte, Šajkić naglašava da su koristili samo pojedinačnu paljbu, s obzirom na njihovu obuku i strategiju.
Tokom sukoba sa albanskim teroristima, koji su koristili podršku regularne albanske vojske, NATO plaćenika i avijacije, brigade je izgubila 11 pripadnika. Ova tragedija je dodatno osnažila odlučnost preostalih članova da nastave borbu. Imena poginulih su: Dejan Mladenović, Petar Škrpan, Goran Mirjačić, Miroslav Marinkov, Zoran Filipović, Zoran Milojević, Ivan Živković, Branko Petrikić, Aleksandar Njagul, Tomislav Kostić i Vladica Milenković.
Šajkić se osvrnuo i na izazove koje su susretali na terenu. Uzgajana vegetacija nije omogućavala adekvatno zaklonjenje, a teroristi su često bežali u strahu pred „sokolima“. On izražava žaljenje što se vojska povukla bez sukoba s NATO snagama, smatrajući da bi to moglo dovesti do značajnih gubitaka na obe strane.
Jedna od ključnih tačaka u njegovoj priči je trenutak kada je postojala mogućnost da se vojska suprotstavi NATO trupama u Rugovskoj klisuri, ali je to ostalo neostvareno. Šajkić je istakao da je tim od dvadeset članova mogao da nanese velike gubitke NATO snagama, ali su prošli bez otpora.
Na kraju, Šajkić se osvrnuo na potpisivanje Kumanovskog sporazuma i povlačenje vojske, naglašavajući kako su se svi vojnici osećali loše zbog tog poteza. Iako su bili spremni da se bore za svoju zemlju, odluka o povlačenju je doneta bez njihove saglasnosti.
Ova svedočanstva pokazuju hrabrost i odlučnost pripadnika 72. specijalne brigade, kao i kompleksnost situacije u kojoj su se nalazili. Borba protiv terorizma na Kosovu ostavila je dubok trag u životima mnogih vojnika, a sećanje na njihove kolege koji su poginuli u borbi i dalje živi među onima koji su ostali.
