Tačno šest meseci nakon tragičnog događaja na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi, sve više se raspravlja o vanrednim parlamentarnim izborima. Ova tema postaje sve aktuelnija, a studenti koji su se organizovali u blokade, suočavaju se sa brojnim izazovima, od same odluke da uđu u političku arenu, do pritiska na vlast da raspiše izbore. U ovoj situaciji, osim vlasti, važna je i uloga opozicije, kao i pitanje autonomije univerziteta, što dodatno komplikuje situaciju.
Jedini fakultet koji je do sada formalno zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora je Fakultet tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Na plenumu, održanom 25. aprila, većinom glasova, studenti su odlučili da sastave listu za izbore. Međutim, ostaje nejasno ko bi se sve našao na toj listi. Da li će to biti isključivo studenti i profesori, ili će na listi biti i predstavnici političkih stranaka, uključujući opoziciju? Ova dilema postavlja dodatna pitanja o identitetu studentskog pokreta i njegovim budućim ciljevima.
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, ističe da je ključno pitanje da li će raspisivanje vanrednih izbora biti zajednički zahtev svih studenata ili samo FTN-a. Do sada, nijedan drugi fakultet nije izrazio sličan stav. U slučaju da se izbori raspisuju, važno je kada bi se to moglo desiti. Predsednik Republike Srbije je taj koji raspisuje izbore, a zakonski okvir predviđa da od dana raspisivanja do dana glasanja ne može proći manje od 45, a više od 60 dana. Ako se izbori ne održe u julu ili avgustu, što je uobičajeno zbog godišnjih odmora, poslednji mogući datum raspisivanja bi bio 15. maj, ukoliko se želi da se izbori održe u junu.
Međutim, Klačar ukazuje na to da vlast možda neće odmah ispuniti zahtev studenata, iz više razloga. Prvo, vlast izbegava direktne pritiske i obično zahteve ispunjava u dužim vremenskim okvirima. Drugo, teško bi bilo objasniti biračima zašto se izbori raspisuju posle formiranja nove vlade. Treće, prethodnih meseci vlast je nudila izbore i referendum, pa bi mogla tvrditi da je zahtev studenata iznuđen. Ipak, Klačar smatra da će vlast ostaviti mogućnost izbora otvorenom, ali ne pod pritiskom kao što je to bilo pre nekoliko meseci.
Jedan od ključnih izazova za studente u blokadi je kako će se snaći ukoliko uđu u politički život i eventualno osvoje izbore. Postavlja se pitanje da li će zadržati podršku birača kada se suoče sa konkretnim političkim pitanjima, kao što su dijalog sa Prištinom ili proces evrointegracija. Klačar naglašava da je ključno ko će činiti studentsku listu. Ako na listi budu samo studenti i profesori, postoji šansa da zadrže podršku koju su stekli tokom protesta. S druge strane, ako se na listi nađu predstavnici opozicije, moglo bi doći do konfuzije među biračima, jer su se studenti do sada distancirali od političkih stranaka.
Opozicione stranke će se naći u nezahvalnoj poziciji ukoliko studenti izađu sa svojom listom. Moraju birati između toga da se takmiče sa studentima ili da ih podrže i tako izgube deo svog identiteta. Klačar smatra da bi opozicija trebala da pronađe način da uvaži doprinos studenata u borbi protiv aktuelnog režima.
Još jedno važno pitanje je autonomija univerziteta. Postavlja se pitanje da li bi formiranje studentske liste značilo uvođenje politike na univerzitet i ugrožavanje njegove autonomije. Klačar smatra da to neće ugroziti autonomiju, jer bi lista bila formirana od pojedinaca, a ne u ime fakulteta. Takođe, mnogi univerzitetski profesori su već uključeni u politiku, ne ugrožavajući autonomiju svojih institucija.
Ako se vanredni parlamentarni izbori ne raspisnu uskoro, postavlja se pitanje kako će se to odraziti na trenutnu društvenu krizu i studentske proteste. Klačar veruje da se ništa bitno neće promeniti i da će se održati stabilna neizvesnost, dok će studenti nastaviti sa svojim aktivnostima. Izbori će postati izvesniji ako pritisak na vlast bude manji, ali će situacija ostati napeta i nepredvidiva.
