Slobodan Sloba Vukadinović (1946-2025), istaknuta figura savremene srpske fotografije, napustio nas je ostavljajući za sobom bogatu ostavštinu koja će trajati večno. Njegov doprinos umetnosti fotografije, kao i njegov humanitarni rad, obeležili su jednu epohu koja je inspirisala mnoge generacije fotografa i ljubitelja umetnosti.
Vukadinović je svoju karijeru započeo kao dvadesetogodišnjak, kada postaje član Foto-kluba „Beograd“. Njegova strast prema fotografiji brzo se razvila, a ubrzo nakon odsluženja vojnog roka, postaje foto-reporter za list „Front“. Njegov radoznao duh i želja za istraživanjem novih mogućnosti doveli su ga do osnivanja privatnog preduzetništva. Tako je 1970-ih godina osnovao firmu Refot-B i postao prvi zastupnik brenda „Nikon“ na Balkanu. Ova uloga donela mu je značajnu reputaciju u svetu fotografije, ali to nije bilo sve što je Vukadinović postigao.
Nakon gašenja „Foto-kino revije“, Vukadinović je pokazao svoju upornost okupljajući bivše saradnike s idejom o pokretanju novog časopisa. Iako su se pojavljivali izazovi, on je nastavio sa svojim planom. Njegova strast i predanost konačno su se isplatile kada je, uz pomoć svojih vernih prijatelja Dragana Tošića, Miše Trninića i Vlade Červenke, pokrenuo časopis Refoto. Ovaj časopis je postao platforma za mnoge fotografe da pokažu svoj rad i razmene ideje.
Vukadinović nije bio samo biznismen; bio je mentor, učitelj i prijatelj. Njegova sposobnost da poveže ljude i stvori zajednicu oko fotografije bila je bez premca. Mnogi se sećaju kako je delio foto-aparate na gotovo beskonačne kredite, pružao velike popuste na „Nikonovu“ opremu, a nekima, onima najbližima, čak i besplatno poklanjao opremu. U svetu gde su drugi često gledali samo profit, Vukadinović je stavljao ljude na prvo mesto.
Njegov karakter bio je obeležen iskrenošću, saosećanjem i spremnošću da pomogne svima koji su to tražili. Bio je poznat po svojoj dobroti i razumijevanju, a njegovo prisustvo ostavljalo je dubok trag na svakoga ko ga je upoznao. Njegovo ime postalo je sinonim za podršku i prijateljstvo u svetu fotografije.
Fotografija u Srbiji prolazila je kroz transformacije i izazove, ali Vukadinović je bio jedan od retkih koji su znali kako spojiti znanje, iskustvo i ljudsku toplinu. Njegov rad je bio više od samog snimanja slika; bio je način izražavanja i povezivanja ljudi kroz umetnost. U vremenima kada je fotografija tek počela da se razvija, on je bio svetionik koji je vodio mnoge na tom putu.
U njegovoj ostavštini nije samo značajna uloga u razvoju fotografije, već i neprocenjiva vrednost koju je pružio ljudima oko sebe. Njegov doprinos zajednici fotografa, kao i šire, ostavlja neizbrisiv pečat. Slobodan Vukadinović će zauvek ostati u sećanju onih koji su ga poznavali i cenili. Njegov duh živi kroz fotografije koje je snimio, kao i kroz sve one koje je inspirisao da nastave njegov rad.
Na kraju, hvala mu za sve što je učinio za umetnost fotografije i za sve ljude koji su imali sreću da ga upoznaju. Njegova posvećenost i ljubav prema fotografiji, kao i ljudima koji je okružuju, učinili su ga jedinstvenim i nezaboravnim. Slobodan Vukadinović nije bio samo fotograf – bio je simbol zajedništva, prijateljstva i umetničkog stvaralaštva. Njegov doprinos će se pamtiti i ceniti još dugo vremena, kao svetla tačka u svetu umetnosti.
