U Mostaru je danas održan pomen i položeno cveće na grob Alekse Šantića, povodom 102. godišnjice od smrti ovog poznatog pesnika. Pomen je organizovala Srpska pravoslavna crkvena opština mostarska u saradnji sa mostarskim Gradskim odborom Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i Srpskim pevačkim i kulturno-umetničkim društvom „Gusle“.
Na pravoslavnom groblju Bjelušine, gde je Šantić sahranjen, jerej Duško Kojić, starešina Saborne crkve Svete Trojice, naglasio je značaj sećanja na ovog velikog pesnika, ističući da grad čine ljudi, a ne samo zgrade i ulice. „Šantić je svojom poezijom trudio da dođe do svakog srca i da ga učini toplijim, pokazujući nam kako se može voleti svoje, a ne mrzeti ono što je tuđe i drugačije“, rekao je Kojić.
Predsednica mostarske „Prosvjete“, Sanja Bjelica Šagovnović, izjavila je da nacionalna društva u Mostaru rade na očuvanju sećanja na Šantića i njegov doprinos gradu. „Čuvajući Šantića, zapravo čuvamo sećanje na celu jednu epohu i generacije koje su nosile kulturnu i nacionalnu misao u Mostaru. On nije bio samo veliki pesnik, već i nosilac duha tolerancije i ujedninitelj“, naglasila je Bjelica Šagovnović.
Ona je takođe podsetila na to da je Šantića voleo ceo grad, što najbolje pokazuje njegova sahrana, na kojoj je prisustvovalo više ljudi nego što je tada živelo u Mostaru. „Šantić je umro 2. februara 1924. godine, a njegovo ispraćanje se i danas prepričava kao najveće u Mostaru. Tada je u gradu živelo oko 11.000 ljudi, dok je Šantića ispratilo oko 13.000 ljudi, a neki su pešačili i po 40 do 50 kilometara“, rekla je ona.
Radislav Tubić, predsednik Srpskog pevačkog i kulturno-umetničkog društva „Gusle“, istakao je da čovek ne treba da se meri po onome koliko uzme, već koliko ostavi. „Šantić nam je ostavio mnogo. Poruku da ne gledamo ko je koje vere, već ko je kakav čovek. ‘Gusle’, zajedno sa ‘Prosvjetom’ i SPC, trude se da žive Šantićev duh i da sećanjem na njega dovedemo Mostar i Hercegovinu u vreme koje je bilo, sigurno kvalitetnije“, rekao je Tubić.
Aleksa Šantić, rođen 27. maja 1868. godine u Mostaru, proveo je najveći deo svog života u tom gradu. Njegova najvažnija dela stvorena su krajem 19. i početkom 20. veka. Autor je antologijskih pesama kao što su „Ostajte ovdje“, „Emina“, „Veče na školju“, „Ne veruj“, „Pretprazničko veče“, a njegov pesnički opus obuhvata više od 700 pesama.
Šantić je bio ne samo pesnik, već i kulturni aktivista koji je doprineo razvoju srpske književnosti i kulture u Mostaru. Njegovo stvaralaštvo i danas inspiriše mnoge umetnike i ljubitelje poezije, a njegovo ime ostaje trajno urezano u srcima svih onih koji cene lepotu reči i dubinu ljudskih osećanja.
Danas, kroz različite manifestacije i kulturne događaje, sećanje na Šantića nastavlja da živi, a njegovi stihovi podsećaju nas na važnost ljubavi, tolerancije i razumevanja među ljudima. U susret novim generacijama, organizacije u Mostaru nastoje da prenesu poruke koje je Šantić ostavio, osiguravajući da njegov duh nikada ne bude zaboravljen.
