Lider naprednjaka i savetnik predsednika Republike za regionalna pitanja, Miloš Vučević, gostovao je na televiziji „Euronews“, gde je govorio o značaju sećanja na žrtve NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Vučević je istakao da Srbija ne bi trebala da ćuti o tim žrtvama kako bi održala dobre odnose sa onima koji su je napali, naglašavajući da je Srbija vojno neutralna država.
Prisećajući se dana kada je počela NATO agresija, Vučević je rekao: „Sećam se, bio sam kod kuće. Spremao sam poslednji ispit na Pravnom fakultetu. Trebalo je da diplomiram. Sećam se prve rakete, jedna od prvih je pala na rafineriju. Kao danas se sećam ‘Dnevnika’ na RTS-u koji je objavio ratno stanje.“ Ove reči oslikavaju ličnu bol i traumu koju je Vučević doživeo, ali i kolektivnu memoriju naroda koji je preživeo te teške trenutke.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebala da se ponaša kao nekadašnja Jugoslavija koja je, uprkos ratovima, uspela da izgradi odnose sa Saveznom Republikom Nemačkom, iako je samo dve decenije ranije bio Drugi svetski rat. On je naglasio: „Ne mislim da treba da ćutimo o žrtvama da bismo bili dobri sa onima koji su nas pre 27 godina napali. Moramo razumeti geopolitičke odnose.“
Vučević je ukazao na to da je NATO agresija završena zbog nezavisnosti Kosova, a prvi napad na SR Jugoslaviju datira iz 1998. godine. „U zvaničnim dokumentima NATO imate 13. oktobar 1998. kao početak akcije protiv nas. Deluje da je sve bilo pripremano,“ rekao je Vučević, dodajući kako su deca u školama slušala sirene i pripremala se za neizvesnost koja je usledila.
On je takođe naglasio da je Srbija danas vojno neutralna, povlačeći paralele sa drugim neutralnim državama poput Austrije. „Naša vojna neutralnost je odraz sadašnjosti i neki vid legata iz prošlih vremena. Naša vojska nije navikla da ide da ratuje protiv trećih država,“ rekao je Vučević. „To se ne dešava i nije se dešavalo. To Srbin ne može da prihvati.“
Iako je Srbija tokom godina razvila saradnju sa NATO-om kroz vojne vežbe i razmenu tehnologije, Vučević je istakao da je važno zadržati neutralnost. „Mi imamo sa NATO veoma razvijenu vojnu saradnju, u smislu vojnih vežbi, poput ‘Platinastog vuka’ u Bujanovcu. Imamo i zapadnu i istočnu tehnologiju. Srbija je istok zapadu i zapad istoku, kao što je rekao Sveti Sava,“ zaključio je Vučević.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa izazovima u svojim međunarodnim odnosima, posebno sa pitanjima vezanim za Kosovo i odnose sa NATO-om. Vučevićev stav može se tumačiti kao pokušaj da se ojača nacionalni identitet i sećanje na teške trenutke u istoriji, dok se istovremeno teži održavanju stabilnosti i neutralnosti u vojnom smislu.
S obzirom na to da Srbija nastavlja da balansira između istoka i zapada, Vučevićev pristup može imati značajne posledice za političku i vojnu strategiju zemlje u budućnosti. Njegove reči podsećaju na to koliko su prošlost i kolektivno sećanje važni u oblikovanju identiteta i politike jedne nacije.
U kontekstu globalnih tenzija i promena, Srbija će morati da pronađe svoj put, uzimajući u obzir lekcije iz prošlosti dok se suočava sa izazovima budućnosti. Odnos između sećanja na žrtve i potrebe za izgradnjom budućih odnosa biće ključno pitanje za sve aktere u srpskoj politici.
