U hramu Svetog Prokopija na Orlovači, patrijarh Porfirije je održao emotivnu besedu povodom smrti Stefana Đokića, naglašavajući duboku bol koju smrt donosi onima koji ostaju. „Smrt je strašna zato što kida ljubav između onih koji odlaze i onih koji ostaju“, rekao je patrijarh, ističući da je smisao života svakog čoveka u ljubavi prema drugima. Stefan je bio izvor ljubavi i smisla za mnoge oko sebe, a njegova odsutnost ostavlja prazninu koja se teško može popuniti.
U svom govoru, patrijarh je ukazao na to da smrt nije kraj, već ulazak u večnost. „Gospod je taj koji je u samoj čeljusti smrti obesnažio smrt i pokazao da je čovek stvoren za večnost“, rekao je Porfirije, naglašavajući da smrt, iako teška, ne može da obezvredi život. Verom u Gospoda, ljudi mogu pronaći smisao i nadu, čak i u najtežim trenucima.
Patrijarh je takođe govorio o Božjoj logici, koja se razlikuje od ljudske. Dok ljudska logika sugeriše da stariji treba da odu prvi, Božja logika je večna i neprolazna. „U Božjoj logici, tuga dobija smisao, a grob prestaje da bude kraj“, naglasio je, pozivajući prisutne da se mole za Stefana i za sve što su mu možda učinili nažao tokom njegovog života.
Govoreći o smrti, patrijarh je izrekao reči utehe: „Stefan je ušao u Božju logiku, ispunjen radošću i smislom“. On je podsetio sve prisutne da su okupljeni kako bi potražili oproštaj od Stefana i kako bi mu se obratili sa molitvama za spokoj njegove duše. „Mi smo se danas okupili da tražimo oproštaj od Stefana za sve ono što smo mu učinili, a njega je rastuživalo“, rekao je patrijarh, pozivajući sve da mu oproste, kao što i on oprosti svima.
Na kraju, patrijarh je završio svoju besedu molitvom, tražeći da svi prisutni budu zajedno sa Stefanom, gde je, po Božjoj ljubavi, sada. „Moleći se za pokoj duše Stefanove, slavimo Boga Oca, Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin“, rekao je, dok su se suze i tiha jecanja mešali s njegovim rečima.
Ova emotivna ceremonija nije bila samo oproštaj od Stefana Đokića, već i podsticaj za sve prisutne da razmisle o smislu života i smrti. Patrijarh Porfirije je na snažan način ukazao na to da, iako smrt fizički razdvaja ljude, ljubav ostaje snažna i povezuje nas čak i nakon odlaska voljenih. U tim trenucima, svi okupljeni su mogli da osete duboku veru i nadu koju je patrijarh preneo, ostavljajući snažan utisak na sve koji su prisustvovali ovom važnom događaju.
U svetu gde se smrt često doživljava kao kraj, poruke poput onih koje je izneo patrijarh Porfirije mogu biti od velike utehe. One nas podsećaju da je ljubav večna i da uvek postoji nada, čak i u najtežim trenucima. Stefan Đokić će ostati u sećanju svih koji su ga poznavali, a njegova ljubav će nastaviti da živi kroz priče i sećanja onih koje je dotakao.
Na kraju, poruka ove ceremonije je jasna: smrt može da razdvoji fizički, ali duhovno povezivanje kroz ljubav i veru ostaje. Bog je jači od smrti, a ljubav koju smo delili sa onima koje volimo nikada ne umire. Ona nastavlja da živi, inspirišući nas da budemo bolji ljudi i da volimo dublje, čak i u trenucima gubitka.
