Na Zlatiboru, na Nacionalnom festivalu filma i televizije, Petru Božoviću je uručen prestižni znak priznanja za „životno delo“. Ovaj događaj se održava među borovima, koji šume kao večiti hor, i dodatno osvetljava značaj Božovićeve karijere. Njegov rad ne živi samo na filmskom platnu; on živi u srcima mnogih. U intervjuu za „Republiku“, Božović je razgovarao o različitim temama, otkrivajući da se sprema da režira novi projekat.
„Planiram da snimim delove Gorskog venca na dijalektu jednom iz Crne Gore, pošto se niko od ovih velikih Crnogoraca nije setio. To će biti vrhunski“, izjavio je Božović, naglašavajući svoju strast za ovim klasičnim delom.
Petar Božović, rođen 22. aprila 1946. godine u Zemun Polju, odrastao je u teškim vremenima, ali umetnici tog doba su verovali u moć reči i slike da oblikuju svet. Od malih nogu, Božović je pokazivao nesvakidašnju energiju i nemirnog duha, a taj nemir će kasnije postati gorivo za njegove uloge, koje su bile pune strasti, ironije i filozofske dubine.
Iako nije završio Fakultet dramskih umetnosti, njegov talenat i harizma otvorili su mu vrata pozorišta i filma. Njegov put nije bio običan, već je bio put čoveka koji iz života crpi svaku nijansu i svaku boju karaktera. Njegov specifičan glas i snažan izraz lica brzo su ga učinili prepoznatljivim na sceni i ekranu.
Božović je debitovao u jugoslovenskoj kinematografiji krajem šezdesetih godina prošlog veka, ostavljajući neizbrisiv trag u više od 80 filmova i televizijskih serija. Gledaoci ga pamte po snažnim ulogama, koje su često karikaturalne, ali duboko ljudske, a njegov rad je uvek bio obeležen autentičnošću.
Na pozorišnoj sceni, Božović je ostavio dubok trag kao član Ateljea 212, jednog od najznačajnijih pozorišta u Beogradu. Igranje dela velikih autora poput Čehova i Brehta za njega je bilo više od glume; to je bilo promišljanje o životu. Njegovi nastupi nosili su autentičnost, a činilo se da na sceni stoji čovek iz stvarnog sveta, a ne samo glumac.
Tokom svoje bogate karijere, Božović je dobio brojne nagrade za svoja glumačka ostvarenja. Ipak, nagrada za životno delo na Nacionalnom festivalu filma i televizije na Zlatiboru u 2025. godini predstavlja krunu njegove umetničke epopeje. Ovo priznanje nije samo nagrada za filmove i serije, već i za čitav opus čoveka koji je postao deo kulturnog identiteta jednog naroda.
Božovićevo ime se povezuje sa mnogim nezaboravnim ulogama koje su oblikovale srpsku kinematografiju. Njegovi nastupi su često bili obeleženi dubokim emocijama i sposobnošću da prenese složene ljudske sudbine na ekran. Njegova prisutnost u pozorištu i filmu ostavlja snažan utisak na publiku i kolege, a njegovo umeće u interpretaciji likova je neprocenjivo.
U razgovoru, Božović je takođe govorio o svom neprekidnom traganju za novim izazovima i projektima. Njegova strast prema umetnosti i želja da doprinese kulturnom nasleđu nikada ne prestaju. Njegov budući projekat, koji uključuje Gorski venac, ističe njegovu posvećenost očuvanju i reinterpretaciji kulturnih vrednosti.
U svetu u kojem se umetnost često gubi, Petar Božović ostaje svetionik talentovanosti i posvećenosti. Njegov doprinos kulturi ne može se preceniti, a nagrada za životno delo samo je još jedna potvrda njegovog značaja u srpskom društvu. Njegove uloge i dalje žive, ne samo na filmu, već i u srcima ljudi koji su ga gledali i koji ga poštuju. U njegovim rečima, umetnost je večna, a on je njen neumorni čuvar.
