Monasi koji su 2014. godine stigli u manastir Tumane, blizu Golupca, postali su stubovi obnoviteljskog rada i duhovnog života ovog mesta. Njihova mladalačka energija i posvećenost doprineli su tome da Tumane postane omiljeno mesto vernicima, koji dolaze u potrazi za duhovnim smirenjem i obnovom.
Bratstvo monaha neumorno radi na prilagođavanju svake čestice zemlje vernicima, stvarajući pravu duhovnu oazu. Monah Teofil, jedan od četiri monaha koji su se posvetili obnovi ovog manastira, podelio je svoja iskustva i put ka monaštvu.
Teofil je od malih nogu bio pobožan, ali nije naslućivao da će njegov životni put voditi ka manastiru. Nakon završetka studija grafičkog dizajna, osetio je neodoljivi poziv da se posveti duhovnom životu. „Čovek oseti Božiji poziv i to je osetljiva stvar zbog raznih pogrešnih shvatanja“, objašnjava Teofil, naglašavajući da se u manastir odlazi sa blagoslovom, a ne beži.
Prva iskušenja na putu ka monaštvu često dolaze iz okoline. Reakcije roditelja, prijatelja i bližnjih su različite, a Teofil ističe da su razgovori sa suzama često neizbežni. „Bojazan, strah i neka mučnina u tim dramatičnim trenucima provejavaju. Hvala Bogu da je tako, jer se tada daje prilika iskušeniku da istraje u svojoj odluci“, objašnjava on.
Teofil je u Tumane došao pre deset godina, a ovaj manastir postao je njegova prva i nada se, konačna duhovna zajednica. Opisuje kako izgleda jedan monaški dan, koji zavisi od poslušanja. Jutarnje bogosluženje počinje već u sedam sati, a tokom dana manastir je pun vernika. Nakon napornog dana, dolazi vreme za večernju molitvu, koja je kruna dana.
Monasi, iako su posvećeni duhovnom životu, imaju pristup mobilnim telefonima po blagoslovu igumana, kako bi ostali u kontaktu zbog obaveza. „Ja slabo pratim vesti iz sveta i društva, orijentisan sam na bogosluženja“, kaže Teofil.
Iako nije lično prisustvovao velikim čudima, on veruje u reči: „Blago onima koji ne videše i poverovaše“. Na kraju, Teofil šalje poruku mladima čija vera je poljuljana, ističući značaj zajednice u Crkvi. „Vera se stiče kroz zajednicu u Crkvi, ne kroz knjigu ili šetnje. To je glavni poziv za mlade da se ne udaljavaju od Crkve i njenih blagodeti“, naglašava on.
Manastir Tumane, sa svojim monasima, postao je simbol obnove vere i duhovnosti, predstavljajući mesto gde se vernici mogu okupiti i pronaći mir. Teofil i njegovi saborci su ne samo čuvari tradicije, već i aktivni učesnici u oblikovanju duhovnog života zajednice koja dolazi u Tumane. Njihova posvećenost i trud osvetljavaju put mnogima koji tragaju za smirenjem i duhovnim ispunjenjem.
Teofilova priča je inspirativna i podsticajna, pokazujući da je put ka veri često izazovan, ali i ispunjen lepotom i mudrošću. Njegova iskustva pozivaju sve, posebno mlade, da se vrate svojoj veri i pronađu mesta u zajednici koja ih može podržati na tom putu. U svetu punom izazova, manastir Tumane ostaje svetionik nade i duhovne obnove.
