Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) održao je sednicu na kojoj je usvojen Nacrt budžeta za ovu godinu. Međutim, nije doneta odluka o uspostavljanju kancelarije glavnog pregovarača BiH sa Evropskom unijom (EU). Ova odluka je bila očekivana, s obzirom na to da se u prethodnim sednicama raspravljalo o potrebi osnaživanja pregovaračkih kapaciteta BiH u pregovorima sa EU.
Nacrt zakona o budžetu institucija i međunarodnih obaveza BiH za ovu godinu predstavlja ključni dokument koji definiše finansijske okvire za funkcionisanje državnih institucija. Ovim budžetom predviđene su određene mere koje imaju za cilj poboljšanje socijalne situacije zaposlenih u institucijama BiH. Jedna od najvažnijih odredbi usvojenog budžeta jeste isplata jednokratne pomoći zaposlenima u iznosu od 1.000 KM. Ova mera se smatra značajnom, s obzirom na trenutne ekonomske izazove i inflaciju koja pritisne radnike na svim nivoima.
Iako je usvajanjem Nacrta budžeta postignut određeni napredak, neusvajanje odluke o uspostavljanju kancelarije pregovarača sa EU može se tumačiti kao propuštena prilika za jačanje pregovaračkih timova i unapređenje odnosa sa Evropskom unijom. Ova kancelarija bi bila ključna u procesu pristupanja BiH EU, obezbeđujući stručnjake koji bi mogli da vode složene pregovore i izrade strategije za ispunjenje uslova članstva.
Na sednici je, pored budžeta, bilo reči o drugim važnim pitanjima koja se tiču funkcionisanja državnih institucija. Ministarski savet je razgovarao o izazovima sa kojima se BiH suočava, uključujući političku nestabilnost i ekonomske probleme. Mnogi članovi Saveta su izrazili zabrinutost zbog nedostatka jedinstvenog pristupa među političkim partijama, što može dodatno otežati napredak u reformama potrebnim za evropske integracije.
Predloženi budžet za ovu godinu, iako je usvojen, suočava se s kritikama iz različitih političkih krugova. Neki smatraju da su sredstva nedovoljna za adresiranje ključnih potreba građana, dok drugi ističu da se mora raditi na smanjenju javne potrošnje. Pitanje kako efikasno raspodeliti budžetska sredstva ostaje centralno u diskusijama među ministrima i političkim liderima.
Pored toga, na sednici se raspravljalo i o pitanjima vezanim za infrastrukturu i obnovu nakon godina rata i zap neglecta. Mnogi ministri su naglasili potrebu za unapređenjem infrastrukture kao ključnog faktora za privlačenje stranih investicija i poboljšanje životnog standarda građana. U tom kontekstu, planiranje i implementacija projekata koji se finansiraju iz budžeta postaje od suštinskog značaja.
Očekuje se da će se u narednom periodu održati dodatne sednice na kojima će se raspravljati o detaljima budžeta i mogućim amandmanima koji bi mogli da se ugrade u konačnu verziju zakona. Takođe, kako bi se prevazišle prepreke u pregovorima sa EU, potrebno je da se uspostavi konsenzus među političkim strankama i institucijama u zemlji.
Nadalje, građani BiH prate dešavanja sa velikim interesovanjem, s obzirom na to da je budžet direktno povezan sa njihovim svakodnevnim životima. Mnogi se nadaju da će doneti poboljšanja koja će olakšati njihov položaj, posebno u svetlu globalnih ekonomskih izazova koji utiču na životni standard.
U zaključku, Savet ministara je napravio korak ka usvajanju budžeta koji bi mogao doneti određene pozitivne promene, ali ostaje da se vidi kako će se rešiti pitanja vezana za pregovore sa EU i kako će se obezbediti stabilnost i rast u zemlji.
