Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Alen Berse je danas izjavio da su 34 države članice SE, zajedno sa Evropskom unijom, Australijom i Kostarikom, potvrdile svoju nameru da se pridruže budućem specijalnom tribunalu za Ukrajinu. Ovaj tribunal će se baviti istragom i suđenjem za zločine povezane sa ruskom invazijom na Ukrajinu, a Berse je naglasio da se „približava trenutak kada će Rusija morati da odgovara za svoju agresiju“. Ova izjava je objavljena u saopštenju SE.
Berse je istakao da ovaj tribunal predstavlja simbol pravde i nade za žrtve rata. On je dodao da je neophodno da se sprovede politička obaveza obezbeđivanja funkcionisanja i finansiranja ovog pravosudnog tela. Prema informacijama iz saopštenja, još 12 država članica SE nije pristupilo ovoj inicijativi. Među njima su četiri članice Evropske unije – Mađarska, Slovačka, Bugarska i Malta, kao i četiri balkanske zemlje: Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija. Takođe, tri kavkaske države – Jermenija, Azerbejdžan i Gruzija, kao i Turska, takođe se nisu pridružile ovom procesu.
Na sastanku koji se održao danas u Kišinjevu, Moldavija, Komitet ministara Saveta Evrope usvojio je rezoluciju koja postavlja osnove za „upravni odbor“ budućeg tribunala. Evropska komisija je u posebnom saopštenju potvrdila da će izdvojiti 10 miliona evra za osnivanje ovog pravosudnog tela. Ovaj korak je deo širih napora da se odgovori na izazove koje predstavlja procesuiranje „zločina agresije“, s obzirom na to da Međunarodni krivični sud (MKS) ne može da se bavi ovakvim zločinima zbog toga što Rusija ne priznaje njegovu jurisdikciju.
Ideja o formiranju ovog tribunala potekla je prošle godine od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je potpisao sporazum sa Savetom Evrope, organizacijom koja se bavi zaštitom ljudskih prava i koja broji 46 članica, uključujući i Ukrajinu. Ova inicijativa ukazuje na nameru međunarodne zajednice da se uspostavi pravda za žrtve rata i da se odgovornost za agresiju jasno definiše.
Međutim, Rusija, koja je isključena iz Saveta Evrope nakon početka rata u Ukrajini, je izjavila da će svaku odluku budućeg tribunala smatrati „ništavnom i bez pravnog dejstva“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa izazovima u sprovođenju pravde za ratne zločine, posebno kada je u pitanju državna agresija, koja često ostaje nekažnjena zbog političkih i pravnih prepreka.
Berse je apelovao na sve članice da se aktivno uključe u rad tribunala i obezbede potrebna finansijska sredstva, ističući da je pravda za žrtve rata od suštinskog značaja za obnovu mira i stabilnosti u regionu. Očekuje se da će tribunal imati značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti pravosudnog sistema kada su u pitanju zločini protiv mira i ljudskih prava.
Ova situacija predstavlja složen izazov za međunarodnu zajednicu, koja se suočava sa potrebom da se uspostavi efikasan sistem pravde uz poštovanje suvereniteta država i međunarodnog prava. Inicijativa za formiranje specijalnog tribunala može doprineti jačanju međunarodnog pravnog okvira i podstaknuti druge države da se angažuju u borbi protiv ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
Kao posledica svih ovih dešavanja, budući tribunal će se suočiti sa brojnim izazovima, uključujući i potrebu za međunarodnom podrškom i saradnjom. Njegov uspeh zavisiće od volje i sposobnosti članica Saveta Evrope i međunarodne zajednice da se udruže u cilju ostvarivanja pravde i odgovornosti za one koji su prekršili osnovna ljudska prava tokom sukoba u Ukrajini.
