Saša Ristić iz Rutevca kod Aleksinca transformisao je svoj dom u pravi muzej, čime je postao strastveni kolekcionar i istraživač istorijskog blaga svog kraja. Sa više od hiljadu predmeta, njegova kolekcija obuhvata artefakte od praistorije do modernog doba, a svaki predmet nosi sa sobom priču koja doprinosi razumevanju lokalne i nacionalne istorije.
Ristićeva strast prema sakupljanju počela je još u detinjstvu, kada je prvi put naišao na stare novčiće u bakinom ormaru. „Bila je to 1972. godina i to mi je bilo tako interesantno, a zatim je to nastavilo u školi – novčić po novčić,“ priseća se Ristić. Njegova radoznalost i ljubav prema istoriji su ga podstakli da nastavi sa prikupljanjem raznih predmeta, što je na kraju dovelo do stvaranja impresivne kolekcije.
U njegovoj kući nalaze se predmeti iz različitih istorijskih perioda, uključujući i izuzetno očuvan mali žrtvenik iz praistorije, pronađen na Aleksinačkom rudniku. Pored toga, tu su i razne grnčarije, fotografije, kao i ploča koju su dobijali predstavnici Pokreta nesvrstanih. Jedna od najzanimljivijih priča vezanih za njegovu kolekciju je otkriće ilirskih pojaseva iz petog veka pre nove ere, koji su pronađeni ispod Crkve Ognjene Marije u njegovom selu.
„Oni su nađeni sasvim slučajno zahvaljujući lokalnom parohu koji me je pozvao da prekontrolišem zemlju. Interesantno je to što su pojasevi bili ispod poda crkve. Da ih nisam našao, ostali bi tu zauvek. To je najjužniji nalaz te vrste pojaseva u Srbiji,“ ističe Ristić. Ove i slične priče prikazuju značaj Ristićevog rada u očuvanju lokalne istorije.
Osim ilirskih pojaseva, Ristić je pronašao i dva topa iz Srpsko-turskih ratova. Jedan od njih je poklonio Vojnom muzeju u Beogradu, dok je drugi predao Kasarni „Mija Stanimirović“ u Nišu, jer nije imao adekvatne uslove za čuvanje ovih važnih artefakata. Njegova misija nije samo prikupljanje predmeta, već i pronalaženje načina da ih čuva i deli sa drugima.
Ristić se nada da će uskoro uspeti da premesti svoju kolekciju u adekvatniji prostor, gde će ljubitelji istorije i arheologije moći da je vide. „Ako bude bilo finansijskih mogućnosti, nadam se da ću u dvorištu napraviti model srpske kuće iz 19. veka, u moravskom stilu, i da ću to tamo prebaciti i srediti,“ otkriva Ristić svoje planove za budućnost.
Iako nema svoje dece, Ristić je pronašao „naslednika“ za svoj hobi u mladom komšiji Petru Stojanoviću, koji ima 17 godina. Petar je izrazio veliku strast prema istoriji i sakupljanju predmeta, što je Ristiću donelo nadu da će njegova kolekcija i dalje živeti. „Da bi se čovek bavio ovim, treba da ima volju – ili si rođen za to ili nisi. Kada sam prvi put video Sašinu kolekciju, to su bile takve emocije da to ne mogu da opišem. Jednostavno sam se video u tom hobiju,“ kaže Petar.
Ristićeva priča nije samo priča o sakupljanju, već i o očuvanju i prenošenju znanja na mlađe generacije. Njegov rad pokazuje koliko je važno čuvati istoriju, kao i inspirisati druge da se uključe u slične aktivnosti. Kroz svoju kolekciju i saradnju sa mladim entuzijastima, Ristić ne samo da čuva prošlost, već i gradi budućnost u svetu istorije i arheologije.
Ovaj strastveni kolekcionar i njegov budući naslednik Petar nastavljaju da istražuju bogatu istoriju svog kraja, a njihova posvećenost može poslužiti kao inspiracija svima koji žele da se bave sličnim hobijem.
