Marija Šerifović je povodom godišnjice smrti Saše Popovića izjavila da veruje da bi on mogao biti ljut zbog njene odluke da napusti žiri popularnog takmičenja „Zvezde Granda“. Ova izjava je došla u okviru dokumentarnog filma koji su porodica i prijatelji snimili u čast Saše, gde su se osvrnuli na uspomene i zajedničke trenutke. Voditelj programa, Voja Nedeljković, takođe je podelio detalje njihovog poslednjeg razgovora, koji su izazvali emotivne reakcije.
Voja Nedeljković je u filmu otkrio kako se seća trenutaka kada je Saša bio u teškom zdravstvenom stanju. Prema njegovim rečima, poslednjih mesec dana su primali zabrinjavajuće informacije o njegovom stanju. Voja je istakao da je sa Sašom razgovarao neposredno pre nego što je preminuo. „Nije trajalo duže od tri minuta, rekao je: ‘Slušaj, nemoj da budeš ja, niti sam ja ti, niti si ti ja, radi po svome, ali uradi to, to, to i to’“, prisetio se Voja.
U tom razgovoru, Voja je postavio pitanje o Sašinom zdravstvenom stanju, na šta mu je Popović odgovorio: „Biće bolje, ako ne bude bolje, biće jednog dana bolje“. Ove rečenice su ostavile snažan utisak na Voju, koji je istakao koliko su im ti trenuci bili važni i emotivni.
Marija je, s druge strane, izrazila osećanje krivice zbog svoje odluke da napusti žiri. „Možda je na mene sigurno malo ljut i dalje… Znao je on da sam ja već dve, tri godine kukala. Sigurna sam da je na sve vas ponosan zbog načina na koji ste pristupili formatu od trenutka kada njega nema“, izjavila je Marija. Njena rečenica ukazuje na duboku povezanost koju je imala sa Sašom, kao i na težinu odluke koju je donela, a koja je izazvala različite emocije među članovima žirija.
Dokumentarni film nije samo podsetnik na Sašu Popovića kao jednog od najvažnijih figura u muzičkom svetu Srbije, već i na način na koji su njegovi prijatelji i saradnici nastavili njegovu zaostavštinu. Marija i Voja se slažu da je njegov uticaj i dalje prisutan, čak i nakon njegove smrti. Njihove reči govore o poštovanju koje su gajili prema Saši, ali i o izazovima s kojima se suočavaju u njegovom odsustvu.
Ova emotivna sećanja i razgovori su prisutni u dokumentarnom filmu koji se može očekivati da će izazvati snažne emocije kod gledalaca, kao i podsećanje na sve ono što je Saša Popović značio za mnoge u muzičkoj industriji. Saša je ostavio neizbrisiv trag, a njegovi prijatelji i saradnici nastavljaju da ga se sećaju s ljubavlju i poštovanjem.
