Beograđane prohladno vreme juče nije sprečilo da posete prestoničke pijace. Na tezgama od voća ovih dana preovladava grožđe, a osim ovog voća najviše ima paprika, jer pojedine domaćice i sada pripremaju zimnicu. Pijaca „Đeram“ miriše na jesen, a domaćice koje su „okasnile“ da pripreme tegle za zimski period još uvek mogu pronaći šarenolik izbor paprike.
Crvene ajvarke, „kraljice zimnice“, mogu se kupiti po ceni od 200 do 350 dinara po kilogramu. Ljuta somborka košta 200 dinara, kao i žute babure. Plavi patlidžan je svake godine jedan od najskupljih proizvoda za zimnicu, a na „Đermu“ košta 150 dinara. Karfiol se može naći od 200 dinara, dok je na „Veletržnici“ oko 70 dinara.
Prodavačica Stana I. ističe kako se ove godine zimnica više pravi nego što se kupuje na gotovo, jer se uvek tako više isplati. „Domaćice uveliko prave ajvar i pinđur. Velika je potražnja za patlidžanom i karfiolom, a paprika je naravno najaktuelnija,“ kaže ona.
Na zelenim pijacama od voća je najtraženije grožđe. Belo grožđe „Sultanija bez semena“ na Đeram pijaci košta čak 600 dinara za kilogram. Crno grožđe „Hamburg iz Grocke“ košta 300 dinara, dok je na „Veletržnici“ 100 dinara. Belo grožđe afusalija i popularna smederevka koštaju 300 dinara.
Beograđani kupuju paradajz dokle god ga ima u ponudi, pa čak i kada mu je cena 350 dinara. Popularni čeri na zelenim pijacama košta oko 200 dinara, dok je na nekadašnjem „Kvantašu“ od 300 do 400 dinara. Glavica zelene salate kreće se u proseku oko 150 dinara, a isto toliko je potrebno izdvojiti i za kilogram krastavca.
Šargarepa na većini tržnica košta od 100 do 150 dinara. Od pečuraka, šampinjoni se mogu pazariti po ceni od 350 dinara, dok im je cena na „Veletržnici“ oko 120 dinara. Boranija koja je u prethodnom periodu bila 500 dinara, sada košta 300 dinara.
Na svakoj tezgi prisutan je i bogat izbor voća. Mandarine bez semena koštaju 400 dinara, dok je grejpfrut 350 dinara. Breskve se mogu kupiti po ceni od 300 do 500 dinara, a grčke kajsije koštaju 500 dinara. Počinje i sezona bundeve, a sveža na „Đermu“ košta 150 dinara, dok je kukuruz šećerac 80 dinara. Smokve su na dorćolskoj pijaci jako skupe, kantica od pola kilograma košta 400 dinara, kako kažu sugrađani, kao i na primorju.
Kupci se sve više okreću lokalnim proizvodima, a domaći voćnjaci i povrtnjaci su sve traženiji. Mnogi Beograđani se odlučuju za kupovinu direktno od proizvođača, kako bi osigurali kvalitet i svežinu proizvoda. Ove godine, uočava se veća potražnja za organskim i domaćim proizvodima, što je dodatno podstaknuto sve većom svesti o zdravoj ishrani.
Pijace su se ove jeseni prilagodile potrebama potrošača, pa su se tako na nekim tezgama pojavili i proizvodi od ekoloških farmi. Domaćice se trude da pripreme zimnicu na prirodan način, bez dodataka i konzervansa, što je dodatno privuklo pažnju kupaca.
Uprkos prohladnom vremenu, atmosfera na pijacama je bila vesela i živahna. Mnogi Beograđani su se odlučili da provedu deo dana kupujući sveže voće i povrće, uživajući u šarenilu boja i mirisa koji donosi jesen. Ova tradicija posete pijacama ostaje sastavni deo gradske kulture, koja će se, verujemo, nastaviti i u narednim godinama.
Beograd je poznat po svojim pijacama koje nude širok spektar proizvoda, a kupci uživaju u mogućnosti da biraju između domaćih i uvoznih dobara. Pijace ostaju nezaobilazna destinacija za sve one koji žele da uživaju u svežim i kvalitetnim namirnicama, a jesen donosi bogatstvo ukusa i mirisa koje je teško pronaći negde drugde.
