Gradska skupština Sarajeva donela je jednoglasnu odluku o ponovnom postavljanju spomenika Francu Ferdinandu, austrougarskom nadvojvodi, čiji je atentat 1914. godine izveo Gavrilo Princip. Ovaj događaj označio je početak Prvog svetskog rata i značajno promenio tok svetske istorije. Međutim, inicijativa izaziva brojne kontroverze, kako istoričari upozoravaju, jer simbolično odaje počast okupatoru, dok istovremeno deli javnost i komplikuje interpretaciju sarajevskog atentata.
Planirano je da spomenik bude postavljen kod Latinske ćuprije, tačno na mestu gde je Princip izvršio atentat na Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Istoričar Predrag Marković ukazuje na paradoks ove inicijative, ističući da Bošnjaci žele da potvrde svoj evropski nacionalni identitet, ali da Ferdinandu nije pripadala snažna popularnost u Beču, čak ni među članovima njegove porodice. Marković napominje da bi ovo moglo imati turistički potencijal, s obzirom na to da svi gradovi imaju mesta koja privlače turiste. Ipak, ističe da bi veličanje Ferdinanda moglo značiti negiranje državnosti Bosne i Hercegovine i postati deo nekog šireg jugoslovenskog projekta.
Ova odluka se može posmatrati kao pokušaj da se postigne veća evropska integracija, ali Marković je naglasio da nije usamljen slučaj i da Hrvati imaju sličan problem sa Nikolom Teslom, koji je postavljen na novac, ali mu je spaljena kuća. S druge strane, istoričar Miloš Vojinović smatra da je spomenik rezultat „loše reaktivne kulturne politike“. Prema njemu, među Srbima postoji simpatija prema Gavrilu Principu i Mladoj Bosni, pa će automatski postojati i reakcija prema Ferdinandu.
Vojinović ističe da je Austrougarska donela ekonomske i kulturne promene u Bosni i Hercegovini, ali da je ostala paternalistička i kolonijalna vlast. Podiže se spomenik osobi koja je rođena da bude budući vladar, što je, prema njegovim rečima, paradoksalno. On podseća na to kako je Kraljevina Jugoslavija imala problem s postavljanjem prema sarajevskom atentatu, jer su ranije postavljeni spomenici često menjani i uništavani tokom različitih političkih režima.
Marković takođe ističe da ova inicijativa može izazvati međunarodnu pažnju i da se može tumačiti kao provokacija prema Beogradu i Banjaluci. On napominje da se kroz simboličke geste, poput ove, često izražava tenzija između Sarajeva i Banjaluke. Ovakvi potezi postaju deo političkog folklora, koji može izgledati smešno, ali nosi ozbiljne posledice zbog ratnih trauma iz devedesetih.
Osim toga, ističe se kako inicijativa pokazuje na koji način politika i turizam mogu oblikovati interpretaciju istorijskih događaja. Postavljanje spomenika ima turistički potencijal, ali mesto gde će biti podignut nosi sa sobom značajnu političku i simboličku težinu.
Ova odluka o ponovnom postavljanju spomenika Francu Ferdinandu zahteva pažljivo razmatranje i dijalog među različitim grupama unutar društva, s obzirom na istorijske posledice koje su proizašle iz atentata. Verovatno će izazvati dalju raspravu o identitetu, istoriji i budućnosti Bosne i Hercegovine, koja se i dalje suočava sa nasleđem prošlih sukoba. Javno mnjenje ostaje podeljeno, a jasno je da će ova tema biti predmet rasprave i u narednim mesecima.
