Ministri odbrane Hrvatske i Albanije, Ivan Anušić i Piro Vengu, zajedno sa ministrom odbrane privremenih prištinskih institucija, Ejupom Maćedoncem, sastali su se na marginama Minhenske bezbednosne konferencije. Na društvenim mrežama, ovi zvaničnici su istakli da su razgovarali o produbljivanju saradnje u oblasti odbrane.
Ministarstvo odbrane privremenih prištinskih institucija je na Fejsbuku objavilo da je posebna pažnja posvećena odbrambenoj industriji i razvoju proizvodnih kapaciteta u skladu sa NATO standardima. U objavi albanskog ministra, naglašeno je da su razgovarali o sledećim koracima u zajedničkim projektima usmerenim na jačanje saradnje u odbrani, razvoj kapaciteta i unapređenje vojne industrije.
Anušić je na mreži X naveo da su razmatrane trenutne i buduće aktivnosti u okviru deklaracije o saradnji u oblasti odbrane. On je naglasio da u toj deklaraciji „ništa nije sporno“ i da ona nikoga ne ugrožava, već je „usmerena na jačanje stabilnosti i sigurnosti jugoistočne Evrope“.
Međutim, ovaj novi vojni savez izaziva zabrinutost u Srbiji. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je na konferenciji u Minhenu da je vojni savez između Zagreba, Prištine i Tirane najveća pretnja Republici Srbiji. Vučić je rekao da ga brine formiranje ovog vojnog saveza i dodao da se oseća ugroženo ovim razvojem situacije. On je izrazio zabrinutost zbog „ćutanja“ međunarodne zajednice na ovo pitanje i postavio pitanje zašto je taj savez formiran.
Albanija, Hrvatska i Priština su 18. marta 2025. godine u Tirani potpisale memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Ovaj memorandum je izazvao oštru reakciju iz Beograda, gde su najviši predstavnici Srbije istakli da on predstavlja kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Takođe, naglašeno je da je ovaj sporazum direktno usmeren protiv Srbije.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u regionu. Srbija je, s jedne strane, zabrinuta zbog vojne saradnje svojih suseda, dok s druge strane pokušava da očuva stabilnost i bezbednost sopstvenih granica.
U svetlu ovih događanja, važno je napomenuti da se saradnja u oblasti odbrane među državama jugoistočne Evrope sve više razvija, što može imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost. Dok se Hrvatska, Albanija i Priština fokusiraju na jačanje svojih vojnih kapaciteta, Srbija se suočava s izazovima koji dolaze iz ovog novog vojnog saveza.
Stručnjaci ukazuju da bi ovakva vojna saradnja mogla dovesti do nove tenzije u regionu, posebno ako se ne pronađe način za dijalog i saradnju koji bi uključivao sve strane. U tom smislu, važno je da međunarodna zajednica prati ove razvojne događaje i pruža podršku dijalogu kako bi se izbegli potencijalni sukobi.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će se situacija u regionu nastaviti razvijati i da će odnosi između Srbije i zemalja u okruženju biti pod pažnjom, posebno u kontekstu vojne saradnje i bezbednosnih pitanja. Potrebno je da svi akteri u regionu prepoznaju značaj stabilnosti i bezbednosti, kako bi se izbegli sukobi i obezbedila bolja budućnost za sve narode na Balkanu.
