Sanja Kerkez, poznata srpska umetnica i muzička kritičarka, nedavno je u intervjuu istakla svoj entuzijazam prema operi „Don Karlos“ Đuzepea Verdija, nazivajući je najlepšim delom ovog velikog kompozitora. Ova opera, koja se smatra jednim od Verdijevih vrhunskih ostvarenja, prvi put je izvedena 1867. godine u Parizu, a od tada je osvojila srca mnogih ljubitelja muzike širom sveta.
„Don Karlos“ je delo bogato složenim emocijama, dubokim temama i snažnim muzičkim momentima. Kerkez je naglasila kako opera istražuje teme ljubavi, izdaje, političkih intriga i borbe za pravdu, što je čini aktuelnom i danas. U središtu priče je mladalačka ljubav između Don Karlosa, sina španskog kralja Filipa II, i Elizabete Valois, koja je udata za kralja. Njihova ljubavna priča je obeležena tragedijom, jer se suočavaju sa brojnim preprekama koje im nameće politika i sudbina.
Kerkez je ukazala na to da je muzika u „Don Karlosu“ izuzetno emotivna i da se svaka arija može doživeti kao samostalna umetnička celina. „Verdi je majstor u stvaranju likova koji su duboko ljudski, a njegova muzika ih doživljava na način koji se može povezati sa emocijama svakog pojedinca“, rekla je Kerkez. Ona je posebno istakla ariju „Ella giammo m’amo“ kao jedan od najlepših trenutaka u operi, gde se Don Karlos suočava sa svojim osećanjima prema Elizabeti.
Kritičarka je takođe napomenula kako su izvođenja „Don Karlos“ često obeležena raskošnim scenografijama i kostimima, koji dodatno oslikavaju istorijsku pozadinu i dramatičnost priče. “Svaka produkcija nosi svoj pečat, ali su emocije i muzika koje Verdi stvara univerzalne i prenose se kroz vekove”, dodala je.
Pored toga, Kerkez je govorila o značaju „Don Karlos“ u okviru Verdijevog opusa. „Ova opera se često zanemaruje u odnosu na neka druga Verdijeva dela, kao što su ‘Aida’ ili ‘Trubadur’, ali smatram da zaslužuje da bude u centru pažnje. Njena složenost i dubina čine je jedinstvenom i izuzetno važnom za razumevanje Verdijeve umetnosti“, istakla je.
U poslednje vreme, opera „Don Karlos“ doživela je nekoliko značajnih inscenacija u velikim opernim kućama širom sveta, uključujući i Metropolitansku operu u Njujorku i Bečku državnu operu. Kerkez smatra da je to znak da se publika ponovo vraća ovim klasičnim delima, tražeći duboka emocionalna iskustva u svetu koji je često preplavljen savremenim sadržajem.
Osim toga, Kerkez je naglasila važnost obrazovanja u muzici i umetnosti uopšte. „Smatram da je važno da mladi ljudi imaju priliku da se upoznaju sa ovakvim delima, jer ona oblikuju našu kulturu i razumevanje ljudskih emocija“, zaključila je.
Upravo kroz ovakve opere, kao što je „Don Karlos“, publika može da se poveže sa ljudskim iskustvom na dubljem nivou. Kerkezova poručuje da umetnost, a naročito opera, ima moć da nas pokrene, da nas natera na razmišljanje i da nas podseti na to što znači biti čovek.
U zaključku, Sanja Kerkez je svojim rečima uspešno prenela osećaj divljenja prema Verdijevoj operi „Don Karlos“. Njena analiza i strast prema ovom delu podsećaju nas na značaj klasične muzike u našem svakodnevnom životu, kao i na potrebu da cenimo i negujemo umetnost koja nas obogaćuje i inspiriše.
