Mandat sadašnje predsednice privremenih institucija Vjose Osmani ističe 4. aprila, a skupština u Prištini je u pripremi za izbor novog predsednika. Vanredni izbori za skupštinu održani su 28. decembra, nakon što prethodna vlada nije uspela da se formira posle izbora u februaru prošle godine. U svetlu ovih događaja, Pokret Samoopredeljenje najavio je kandidaturu ministra spoljnih poslova i dijaspore Gljauka Konjufce za ovu funkciju.
Prema informacijama iz Samoopredeljenja, sednica skupštine na kojoj će biti izabran novi predsednik zakazana je za večeras u 19 časova. U svom saopštenju, Samoopredeljenje je istaklo da su više puta pokušavali da razgovaraju sa opozicionim strankama o zajedničkom kandidatu, ali da dogovor nije postignut. Opozicija je pozvana da predloži svoje kandidate, uz ocenu da bi novi izbori „u ovoj fazi“ bili nepotrebni.
Prema ustavu, skupština treba da izabere novog predsednika najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Da bi kandidat za predsednika uspeo u svom naumu, potrebno je da obezbedi najmanje 30 potpisa poslanika. Gljauk Konjufca, koji je istovremeno i glavni pregovarač u dijalogu sa Beogradom, ima značajnu podršku unutar vladajuće koalicije.
Za izbor predsednika potrebna su dva kruga glasanja u kojima je neophodno da kandidat dobije dvotrećinsku većinu, odnosno 80 glasova u parlamentu koji ima 120 mesta. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji tu većinu, treći krug glasanja se održava, gde je dovoljna prosta većina, ali i dalje uz uslov kvoruma od dve trećine. Ako ni u trećem krugu ne dođe do izbora predsednika, skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od 45 dana.
S obzirom na trenutnu političku situaciju, Samoopredeljenje drži 57 poslaničkih mesta, dok su Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova na vlasti sa 22, 15 i 6 poslaničkih mesta, redom. Ova raspodela moći ukazuje na to da će Konjufca imati značajnu podršku za izbor, ali i na to da će opozicija pokušati da iskoristi situaciju kako bi oslabila poziciju vladajuće stranke.
Osmani je tokom svog mandata, koji je obeležen brojnim izazovima, uključujući dijalog sa Beogradom i unutrašnje političke turbulencije, bila predmet kritika, ali i podrške. Njena sposobnost da balansira između različitih političkih frakcija i međunarodnih pritisaka često je bila na testu. U ovom trenutku, politički analitičari ističu da bi novi predsednik mogao doneti nove pristupe i strategije, posebno u vezi sa pregovorima sa Srbijom.
U svetlu ovih političkih previranja, pažnja javnosti je usmerena ka večerašnjoj sednici skupštine. Izbor novog predsednika privremenih institucija predstavlja ključni trenutak za Kosovo, s obzirom na to da će izabrani lider morati da se suoči sa brojnim izazovima, uključujući i ekonomske reforme, odnose sa susednim zemljama i unutrašnju stabilnost.
Dok se politička scena u Prištini priprema za večerašnje glasanje, građani Kosova prate razvoj događaja sa nestrpljenjem, nadajući se da će novi predsednik doneti promene koje će unaprediti život u zemlji i ojačati njen međunarodni položaj. Uz podršku Samoopredeljenja i sve veću političku mobilizaciju, situacija se čini potencijalno dinamičnom, a ishod izbora može značajno uticati na budućnost Kosova.
