Minhen – Samo petina zaposlenih u Nemačkoj ističe da redovno koristi veštačku inteligenciju (AI) na radnom mestu, prema izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Istraživanje je obuhvatilo skoro 10.000 zaposlenih i pokazalo da je oko 64 odsto ispitanika barem jednom koristilo AI, ali većina njih to čini povremeno, a ne u svakodnevnom radu.
U izveštaju se navodi da samo jedna trećina korisnika AI alata priznaje da je njihov glavni AI alat uveden od strane poslodavca, dok preostale dve trećine koriste veštačku inteligenciju samoinicijativno. Ova statistika sugeriše da mnogi zaposleni ne dobijaju dovoljno podrške ili resursa od svojih poslodavaca kada je reč o implementaciji novih tehnologija u radne procese.
Istraživanje je takođe pokazalo da je među korisnicima veštačke inteligencije najzastupljenija upotreba alata za analizu podataka i automatizaciju rutinskih zadataka. Dodatno, zaposleni su istakli da im AI pomaže u brzom donošenju odluka i poboljšanju efikasnosti, ali i da se suočavaju sa izazovima vezanim za obuku i razumevanje kako da najbolje iskoriste ove alate.
Mnogi poslodavci su svesni potencijala veštačke inteligencije, ali se još uvek bore sa implementacijom ovih tehnologija u svoje poslovne modele. U tom smislu, važno je da organizacije razviju strategije koje će omogućiti zaposlenima da se adekvatno obučavaju i pripreme za korišćenje AI alata. Očekuje se da će veštačka inteligencija postati sve važnija u poslovanju, ali je trenutna stopa usvajanja i dalje relativno niska.
Osim toga, istraživanje je otkrilo da su zaposleni koji redovno koriste AI alate u prednosti u svojim radnim okruženjima. Mnogi od njih izveštavaju o povećanoj produktivnosti, boljem upravljanju vremenom i smanjenju stresa u radu. Međutim, postoji i zabrinutost među zaposlenima o tome kako će AI uticati na njihovu budućnost i radna mesta. Strah od gubitka posla zbog automatizacije ostaje prisutan, te je potrebno raditi na smanjenju ovih strahova kroz edukaciju i transparentnost.
Stručnjaci smatraju da je ključno da se pristupi razvoju veština koje su potrebne za rad sa AI tehnologijom. To podrazumeva ne samo tehničke veštine, već i sposobnosti kritičkog mišljenja i kreativnosti, koje su i dalje neophodne u radnom okruženju gde AI može obavljati rutinske zadatke. Takođe, važno je da se stvori kultura koja podstiče inovacije i eksperimentisanje sa novim tehnologijama.
U svetlu ovih saznanja, mnoge kompanije razmatraju kako da implementiraju obuke za svoje zaposlene, kako bi im pomogle da premoste razliku između trenutnog stanja i budućnosti u kojoj će AI biti sve prisutniji. To može uključivati interne kurseve, online obuke ili saradnju sa obrazovnim institucijama.
U zaključku, iako je veštačka inteligencija u Nemačkoj sve više prisutna u poslovanju, njeno redovno korišćenje među zaposlenima ostaje na niskom nivou. Poslodavci imaju priliku da unaprede svoje radne procese i omoguće svojim zaposlenima da se bolje pripreme za budućnost, ali to zahteva proaktivan pristup i ulaganje u obuku i resurse koji će omogućiti efikasnu integraciju AI alata. Ovaj izveštaj služi kao podsticaj za dalju diskusiju o važnosti veštačke inteligencije u modernom radu i izazovima koje ona nosi.
