Bespilotne letelice, poznate kao dronovi, postale su integralni deo svakodnevnog života, ne samo kao igračke, već i kao alat u raznim naučnim i komercijalnim sektorima. U Republici Srbiji, Direktorat civilnog vazduhoplovstva vodi evidenciju o ovim letelicama, koje se koriste u poljoprivredi, geodeziji, spasilačkim akcijama, vodoprivredi, kao i u transportu dobara.
Trenutno je registrovano više od 890 bespilotnih vazduhoplova različitih kategorija, s težinom od 250 grama do 75 kilograma. Većina ovih dronova dolazi od stranih proizvođača, budući da u Srbiji ne postoje zvanični proizvođači koji nude bespilotne letelice za civilnu upotrebu. Oko 95% dronova u Srbiji pripada kategoriji multirotora težine do 2,5 kilograma, koji su deo potrošačke elektronike.
Dronovi su se pokazali kao izuzetno efikasan alat u hitnim situacijama, kao što su potraga za nestalim osobama ili inspekcija oštećenja na elektroenergetskoj mreži na teško dostupnim mestima. Oni se koriste za kartiranje terena, snimanje rečnih tokova radi prevencije poplava, kao i za nadzor poljoprivrednih resursa i energetskih objekata. Sve ove funkcije ranije su zahtevale angažovanje skupljih letelica poput helikoptera ili aviona.
Prema važećim pravilnicima, dronovi su klasifikovani u četiri kategorije prema poletnoj masi, brzini i visini. Prva kategorija se odnosi na letelice koje teže manje od 500 grama, s maksimalnom brzinom do 20 metara u sekundi i visinom do 50 metara. Druga kategorija obuhvata dronove težine od 0,5 do 5 kilograma, dok treća kategorija uključuje letelice težine od 5 do 25 kilograma sa maksimalnom visinom leta do 150 metara. Četvrta kategorija obuhvata dronove od 25 do 150 kilograma, takođe s maksimalnom visinom do 150 metara.
Dronovi koji teže do 250 grama ne moraju biti registrovani ukoliko se koriste isključivo u sportske i rekreativne svrhe. Međutim, svi ostali bespilotni vazduhoplovi moraju biti registrovani ako se koriste za letenje na visinama većim od 100 metara, u blizini aerodroma, ili iznad ljudi. Takođe, operateri dronova koji žele da upravljaju letelicama iz kategorija 2, 3 i 4, kao i onima težim od 250 grama pod određenim okolnostima, moraju položiti ispit iz poznavanja vazduhoplovnih propisa.
Pre nego što započnu let, operateri dronova moraju obratiti pažnju na vremenske prilike, prisustvo ljudi, kao i na prepreke u rejonu. Takođe, moraju se informisati da li je vazdušni prostor već zauzet od strane drugih korisnika. U slučaju nepredviđenih okolnosti, kao što su promena vremenskih uslova ili pojava drugih letelica, operater mora odmah prekinuti let i spustiti dron.
Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima nije restriktivne prirode, a svi korisnici mogu leteti praktično bilo gde, uz ispunjenje određenih uslova. Međutim, ograničenja se odnose na blizinu aerodroma i visinu leta iznad 100 metara, gde je neophodna dozvola za korišćenje vazdušnog prostora. Ovde je važno napomenuti da je administrativni postupak za dobijanje ovih dozvola jednostavan i brz.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva preporučuje svim operaterima dronova, bez obzira na to da li ih koriste za zabavu ili profesionalne svrhe, da se informišu o važećim propisima i potrebnoj dokumentaciji za bezbedno izvođenje leta. Informacije su dostupne na zvaničnoj internet stranici Direktorata.
U svetlu sve veće upotrebe dronova, važno je osigurati njihovu sigurnu i odgovornu upotrebu, kako bi se maksimalno iskoristile njihove prednosti, a istovremeno minimizovali potencijalni rizici za javnost i vazdušni saobraćaj.
