Vašington – Predstavnici oko 20 zemalja, uključujući države G7, sastat će se iduće nedelje u Vašingtonu kako bi razgovarali o strateškom savezu povodom kritičnih minerala. Ovaj samit, zakazan za 4. februar, mogao bi biti značajan korak ka obnovi transatlantskih veza koje su narušene u protekloj godini usled sukoba sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, izveštava britanski „Gardijan“.
Na samitu će učestvovati ministri iz Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Velike Britanije, Japana, Australije i Novog Zelanda. Očekuje se da će diskusije na ovom skupu otvoriti vrata za sklapanje novih saveza koji bi pomogli zemljama da smanje zavisnost od Kine, posebno u kontekstu snabdevanja ključnim mineralima neophodnim za tehnologiju i industriju.
Kina je, naime, najveći proizvođač retkih zemnih metala, koji se koriste u širokom spektru tehnologija, uključujući elektroniku, obnovljive izvore energije i vojne aplikacije. Ograničenja koja je Kina uvela na izvoz retkih zemnih metala, kao odgovor na Trampove tarife, izazvala su zabrinutost među zemljama koje se oslanjaju na kineske resurse. Ova situacija je podstakla Australiju da preduzme korake ka uspostavljanju strateške rezervi minerala u vrednosti od 1,2 milijarde australijskih dolara, sa ciljem da osigura stabilnost snabdevanja i smanji zavisnost od Kine.
Osim razgovora o kritičnim mineralima, na samitu će se raspravljati i o drugim temama, uključujući saradnju u oblasti čelika, što je još jedan sektor u kojem su transatlantske veze od suštinskog značaja. Očekuje se da će ministri razmeniti ideje i strategije za jačanje zajedničkih napora u osiguranju resursa potrebnih za buduće tehnološke i ekološke izazove.
Ovaj samit dolazi u trenutku kada su globalni lanci snabdevanja pod sve većim pritiskom zbog geopolitičkih tenzija, pandemije COVID-19 i klimatskih promena. Ove okolnosti su podstakle zemlje da preispitaju svoje strategije snabdevanja i potraže alternativne izvore resursa kako bi obezbedile stabilnost i održivost svojih ekonomija.
Uzimajući u obzir sve veći značaj kritičnih minerala u modernoj ekonomiji, saradnja među državama članicama G7 i njihovim partnerima može predstavljati ključni faktor u oblikovanju budućih globalnih ekonomskih odnosa. Ovaj samit se stoga ne može posmatrati samo kao razgovor o mineralima, već i kao šansa za jačanje savezništava koja će osnažiti poziciju zemalja članica na svetskoj sceni.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Australije već preduzele konkretne korake ka diversifikaciji svojih izvora minerala. Na primer, Australija planira da poveća investicije u istraživanje i proizvodnju kritičnih minerala, dok Sjedinjene Američke Države istražuju mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje.
Pored toga, očekuje se da će samit otvoriti prostor za diskusije o inovacijama i razvoju novih tehnologija koje bi mogle smanjiti zavisnost od tradicionalnih izvora minerala. Kroz saradnju u istraživačkim i razvojnim projektima, države će moći da razmene znanja i resurse, čime će doprineti dugoročnoj održivosti svojih ekonomija.
U svetlu svih ovih okolnosti, samit u Vašingtonu predstavlja ne samo priliku za jačanje transatlantskih odnosa, već i za redefinisanje globalnog pristupa resursima i snabdevanju u svetu koji se brzo menja. Ovaj događaj će bez sumnje imati dalekosežne posledice za budućnost međunarodnih odnosa i ekonomskih strategija, a rezultati razgovora mogli bi oblikovati put ka sigurnijoj i održivijoj globalnoj ekonomiji.
